Шта је све Робинзон Крусо доживео у Сибиру

1719. године енглески писац Данијел Дефо објавио је легендарни роман „Робинзон Крусо”, а затим мање познати наставак „Даље авантуре Робинзона Крусоа”. У овом делу Крусо наставља своје путовање, али овога пута на још егзотичнијем месту: у Сибиру. Како је Дефо видео овај удаљени регион Русије?

Дивљина

Дефоов роман даје импресивну слику Русије. Писац никада није посетио овај део света и авантуре свог јунака засновао је на истинитим причама путописаца из „Бележака руске дипломатске мисије у Кини” (1692-1695) Избрама Идеса и Адама Бренда, који су прешли пут од Москве до Пекинга.

Крусо у Сибир стиже из Кине у априлу 1703. године и пореди Велику московску кнежевину са Кином:

„... да се Кина не налази незамисливо, сувише далеко од Московске кнежевине, с обзиром да је њихово царство примитивно, немоћно и са лошом управом, московски цар би их лако протерао из њихове земље и покорио их у једном походу.”

Савремени Робинзон Крусо у филму „Изгнаник”

Дефо је био свештеник и противник ксенофобије, али Робинзон није подносио пагане, укључујући Кинезе, Татаре и староседеоце Сибира. Он је Русе пре свега видео као хришћанску браћу:

„Мислим да се први град или тврђава, шта год био, који је припадао цару, звао Аргуна, јер се налазио на западној обали реке Аргуна. Нисам могао а да не осетим изузетно задовољство што сам стигао у земљу којом владају хришћани. Јер, иако Московити, по мом мишљењу, једва заслужују да се назову хришћанима, ипак се они приказују као такви и побожни су на свој начин.”

Пагани

Јунак романа често истиче да локално становништво остаје верно својој религији и обичајима и да на многим местима и у свести многих људи паганизам и хришћанство опстају један поред другог:

„Људи су претежно пагани. Њихове куће и градови препуни су идола и њихов начин живота је потпуно варварски, осим у градовима и селима у близини градова, где живе хришћани грчке цркве, како сами себе називају. Али њихова вера помешана је са тако много сујеверја, да је на неким местима тешко разликовати је од обичног врачања и вештичарења.”

Варвари

Пошто није имао етнографско познавање локалног становништва, Крусо у паганским ритуалима види само крв и жртвовање. Он чак са пријатељем организује поход са циљем да спали паганског идола.

Тунгузи (Евенки)

Он нема позитиван став према староседеоцима, а управо њих сусреће на путу од Кине до Тоболска (2300 километара источно од Москве). Овако Робинзон описује варварски тунгуски народ:

„Сви су одевени у животињско крзно и њихове куће су такође направљене од крзна; мушкарци се не разликују од жена, ни по суровости њиховог изгледа ни по одећи. А зими, када је тло покривено снегом, живе под земљом у пећинама, које имају неколико повезаних шупљина.

Хладноћа

Наравно, прича о Сибиру била би непотпуна без описа хладноће. Робинзон је више од шест месеци провео у Тоболску, од септембра 1703. године до јуна 1704. године, јер је пловидба по Белом мору зависила од годишњег доба (зими се море заледи):

„Овде сам провео осам месеци, и била је то мрачна, ужасна зима; хладноћа је била тако велика да нисам могао ни да провирим напоље, ако нисам умотан у крзно, са неком врстом маске од крзна преко лица са отвором за дисање и два отвора за очи; оно мало дневног светла што смо га имали током три месеца није трајало дуже од пет сати дневно, највише шест сати; само зато што је снег све време покривао земљу и небо било ведро, никада није владао потпуни мрак.”

Град Тоболск, Алфред Николас Рамбо, 1898. 

Образовани

Једини Крусоов позитиван утисак о Сибиру повезан је са аристократијом у изгнанству у Тоболску:

„Најлепше од свега било је то што сам овде пронашао добро друштво, у земљи варварској као што је ова, у једном од најсевернијих крајева Европе. С обзиром да је ово земља у којој су сви државни криминалци протерани из Москве, како сам раније приметио, град је био препун руске властеле, господе, војника и дворана.”

Крусоу се посебно свидео кнез **, којем је предложио да пребегне у Енглеску. Међутим, руски кнез је са достојанством одбио ову понуду.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“