Западни медији: У потери за Холивудом руски филм губи своју препознатљивост

Совјетски систем је, заправо, обезбеђивао да филмови произведени у овој земљи буду „некомерцијални“, па је тако створена традиција ауторског филма, који није био базиран на заради, већ на сниматељском раду и редитељским експериментима. Управо, захваљујући томе руски синеасти одавно су стекли респект у круговима филмске критике у свету, пише Financial Times.

Како се истиче актуелни настављач поменуте традиције је редитељ Андреј Звјагинцев који „досеже границе дозвољене критике под Путиновом влашћу“.  Управо његов филм „Нељубов“, који је на фестивалу у Кану освојио награду жирија, лист најављује као бисер недеље руског филма у Лондону. 

Међутим , приметна је, како и у СССР, тако и у Русији тежња да се сустигне и престигне Америка, пише лист, истичући како су се Руси одлучили за надметање не само са Пентагоном или свемирском агенцијом НАСА, него и са Холивудом.

Као пример наводи се филм „Време првих“ Дмитрија Кисељова, „руски одговор“ холивудском Аполону-13. Тон овом филму, по мишљењу листа, даје саундтрек који лебдећи над њим не оставља никакав простор за сумње у погледу тога какве емоције треба да побуди код публике. Овде постоје и очигледни патриотски мотиви, посада „Восхода 2“  треба да изађе у отворен космс пре „неподношљивих“ Американаца, пише FT. Лист притом признаје да филм успева да изазове саосећање према Алексеју Леонову и Павелу Бељајеву.

Руски филмови, такође, претендују на приче о инвазији ванземаљаца на које „Холивуд има монопол“, пише лист, наводећи  филм „Сила привлачења“ Фјодора Бондарчука.

Филм „Заштитници“ Сарика Андреасјана окарактерисан је, пак, као „бесрамни руски фалсификат франшизе X мен“.

У чланку се даје и осврт на филм „Матилда“ Алексеја Учитеља и наглашава да без обзира на богату сценографију, скупоцене костиме и златни сјај дворских ентеријера, ова мелодрама не изазива саосећање са главним јунацима, посебно не са самом Матилдом која је названа „подмуклом авантуристкињом“.

Како би се доживеле аутентичне емоције треба погледати, како се наводи, непријатна места савремене Русије у филму „Аритмија“ Бориса Хлебњикова, који говори о социјалним проблемима, изазваним алкохолизмом, разводима и кризом мужевности. Лист наводи да је режисер испричао „причу о великој хуманости“, која је показала како је „емотивне повреде и ране далеко теже залечити од физичких“. 

У тексту се говори и o „емотивно немилосрдном и ироничном филму“ Ксеније Зујеве „Ближњи“ о јунацима огрезлим у породичним свађама и бруталности. „Филм је болно гледати, али он пажњу гледалаца све време држи приковану за екран“, констатује се у чланку.

Лист такође примећује да руски продуценти покушавају да победе Холивуд на његовом терену, али и да би у том надметању могли да изгубе аутентичност која их је пре много деценија прославила.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!