6 московских железничких станица - храмови уметности, архитектуре и историје

Москва је крајем 19. века постала центар велике руске железничке мреже, и главне железничке станице града су углавном изграђене на прелазу из 19. у 20. век. Погледајмо ближе неке од култних московских железничких станица.

1. Кијевска

Место данашње Кијевске железничке станице је вековима било повезано са путничким превозом. Крајем 16. века у тадашњој Дорогомиловској слободи живеле су занатлије које су правиле запрежна кола. Па и избор места за железничку станицу са које возови полазе за Брјанск, Вороњеж и Кијев крајем 1890-их није никога изненадио.

Зграда станице је замишљена као споменик 100. годишњици победе Русије у рату против Наполеона 1812. године. Рад на пројекту је започео 1912. године када је срушена зграда старе станице, која је стајала нешто мање од две деценије. Прича се да се Московљанима уопште није допала „та сеоска колиба“, и да су исмејавали железничку компанију за шкртост. 

Постојећу зграду, која спаја елементе царског стила и неокласицизма, пројектовао је архитекта Иван Рерберг. Најиновативнији део станице, стаклени кров у облику лука, је дело инжењера Владимира Шухова, најпознатијег по свом радио-торњу у центру Москве.

Изградња је започела у мају 1914, само неколико недеља пре избијања Првог светског рата, а настављена је за време бољшевичке револуције 1917. године и напокон завршена 1920. Станица се изворно звала Брјанска, а постојеће име је добила 1934. године.

2. Белоруска

Понекад кажу да је Белоруска железничка станица московски „прозор у Европу“, јер возови са ове станице воде у Париз, Варшаву, Праг и Берлин. Отворена је 1870. године, и отад је неколико пута променила име, па је, пре него што је 1936. постала Белоруска била позната и као Смоленска, Брестска и Александровска железничка станица.

На овој станици су се одвијали важни историјски догађаји. 1896. овде је изграђен царски павиљон, где је цар Николај Други, крунисан у Москви, вршио аудијенције.

У совјетско доба овде су се окупили људи који су желели да поздраве легендарног пилота Валерија Чкалова, који је 1937. извео први у историји лет преко Северног пола (од Москве до Ванкувера).

За време Другог светског рата са Белоруске станице војници су одлазили на Западни фронт, а преживеле борце су 1945. дочекивали управо на овој станици.

Зграду је пројектовао архитекта Иван Струков. Отворена је 1912. године.

3. Курска

Процват железнице 1860-их година је делимично подстакао катастрофални Кримски рат, када су се војне јединице једва кретале лошим путевима. Тако је 1857. године за развој железнице, уз помоћ француских инжењера, настало Главно руско железничко друштво.

Један од пројеката компаније је била и изградња железнице која би повезивала Москву са Нижњим Новгородом, Курском и Муромом. Курска железничка станица је изграђена 1896. године за те линије, а након реконструкције 1938. сачуван је већи део дизајна.

1972. млади архитекти, инспирисани станицом Рома Термини, покрили су стару зграду стакленом фасадом.

Курска станица је у поређењу са осталим станицама изграђених на прелазу из 19. у 20. век прави трн у оку. Али ни то није крај њеним невољама. Крајем 2000-их читаву зграду је заклонио тржни центар Атријум.

4. Лењинградска

Прва железничка станица у Москви, некада позната као Николајевска у част цара Николаја Првог, симболизује рано раздобље развоја железнице средином 19. века. У то је време железница први пут повезала Москву и Санкт Петербург. Додајмо још и то да је железница изграђена под надзором америчких инжењера.

У два главна града Царства су подигнуте две идентичне станице. Станица у Санкт Петербургу данас носи име Московска. Станица у Москви је завршена 1849. године. Возови на линији Москва - Санкт Петербург су почели да саобраћају 1851. године.

Руске железнице, национална железничка компанија, су средином 2000-их најавиле да ће станици вратити њено изворно име, Николајевска, али даље од тога није ишло - станица је и даље позната као Лењинградска.

5. Јарославска

На месту ове станице се некада налазио Артиљеријски двор - фабрика и магацин оружја. За време рата против Наполеонове војске 1812. године фабрика је изгорела.

Прва зграда Јарославске станице (која се тада звала Троицка) појавила се 1862. и у почетку је била део кратке деонице пруге између Москве и Сергијевог Посада. Како је железница наставила да се шири на север, станица је добила име Северна, али 1955. године јој је враћено старо име - Јарославска. Нова зграда је подигнута 1904. године према нацртима познатог архитекте Фјодора Шехтеља, који је црпео инспирацију из средњовековне руске архитектуре.

Успут, неколико учесника изградње железничке пруге и станице било је повезано са руском књижевношћу. Инжењер Фјодор Чижов, који је надгледао пројекат, такође је био и уредник Николаја Гогоља и извршилац његовог тестамента. Један од главних акционара компаније која је финансирала изградњу је био Андреј Делвиг, нећак песника Антона Делвига.

6. Савјоловска

Савјоловска је једина железничка станица у Москви која је добила име по малом граду - Савјолово. Идеја о изградњи 130 километара железничке пруге која повезује Москву са Савјоловом припада истакнутом предузетнику и филантропу Сави Мамонтову, који је крајем 1890-их био на челу Московско-Јарославског железничког друштва.

Локација будуће станице се налазила ван града, па су земља и пројекат били прилично јефтини. Московске власти су ускоро прошириле границе града, и обухватиле и то подручје. Као резултат тога изградња је постала скупља, радови су завршени са закашњењем, а оригинални дизајн је доживео битне промене. На крају је друга железничка компанија планирала да купи већ изграђену железничку деоницу и премести станицу, али је пројект пропао.

Савјоловска је коначно отворена 1902. године. Почетком 2000-их су постојали планови да се потпуно затвори станицом Ришка, али ни то се није догодило. Данас Савјоловску користе само приградски возови.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“