Преминуо Андреј Зализњак - чувени лингвиста који је обновио темеље руског идентитета

Андреј Зализњак

Андреј Зализњак

Global Look Press
Страствени зналац језика, једнако омиљен међу студентима и цењен код колега, у Тарусу је у 83. години преминуо чувени лингвиста Андреј Зализњак, чији се допринос савременим схватањима о руском језику, историји и култури оцењује као немерљив.

Аутор стотина монографија, Зализњак је био и кабинетски научник и теренски истраживач новгородских повеља на брезовој кори, али и велики популизатор науке који није страховао да ће у препиркама са псеудонаучницима и њиховом „новoм хронологијом“, урушити свој несумњиви ауторитет, и све то на свима разумљивом језику, пише портал Взгляд који у наставку текста поставља питање „зашто би сваки Рус требало да буде захвалан Зализњаку" и у одговору наводи пет аргумената.

Прво, на основу алгоритама које је он креирао функционишу претраживачи на интернету. Скоро сви компјутерски програми који користе руски језик користе и његов Граматички речник руског језика, објављен пре 40 година, и непрестано прештампаван. Наравно, Рунет би се и без Зализњака, појавио, али би био сасвим другачији, констатује Взгляд.

Друго, управо он успео је да стави тачку на полемике и недвосмислено докаже да је „Слово о походу Игоровом“ заиста споменик старе руске књижевности, а не фалсификат попут „Велесове књиге“ чију је неаутентичност управо он неопозиво посведочио.

Треће, Андреј Анатољевич био је водећи истраживач новгородских повеља на брезовој кори. Он је реконструисао новгородски дијалекат руског језика и доказао да су Новгорођани у средњем веку углавном били писмени људи. Дешифровање повеља на брезовој кори није само пружило сазнања о томе како су говорили наши преци, пише Взгляд, већ и о томе како је стваран савремени руски језик, на бази кијевског, черниговског, владимировског, новгородског и псковског дијалекта. Била је то још једна потврда научно неодрживих тврдњи савремених украјинских псеудо теорија о томе како савремена Русија нема никакве везе са Кијевском Русијом.

Управо борба против псеудонауке била би четврти аргумент значаја чувеног лингвисте. Како се истиче од псеудоисторијске белетристике Фоменка и Носовског није остао ни „камен на камену“. Створио је научну и терминолошку апаратуру којом се могу обарати нове псеудонаучне теорије које се појављују и активно пропагирају у медијима проглашеним за стране агенте, наводи се у тексту.

Популаризација науке и необичан дар Андреја Зализњака да једнако занимљиво говори о свим аспективама својих научних интересовања, како о повељама, и „Слову“, тако и о руском језику и уопште о руској историји, истиче се као пети аргумент.

Андреј Зализњак није био само генијални научник, већ човек који је поставио темеље руског идентитета. Уосталом, шта разликује одређену нацију од осталих, осим повучених граница, пита се Взгляд, и одговара, да су то „језик и историја, а све остало бива само секундарно“.

Управо на примеру Украјине видимо, пише портал, како се лако и слободно фалсификују научна сазнања, како генерације одрастају на потпуно лажним, с тачке гледишта археологије, етнологије и лингвистике, историјским схватањима, и како се ради задовољења политичке конјунктуре изврћу општепознате истине.

Захваљујући Андреју Анатољевичу Зализњаку о руском језику и руској историји знамо много више него што смо знали када је он започињао своју каријеру. Његови радови потврђују и  постулирају древност и величину руске културе и то чине без икаквог шовинизма, као и без ненаучних покушаја да се, у маниру познате крилатице, докаже да је „Русија постојбина слонова“.

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“