„У Србији руске уметнике увек дочекују као најрођеније“

Лична архива
Надежда Кригина, певачица, народна уметница Русије, током своје музичке каријере више пута је долазила у Југославију, а касније и у Србију. У интервјуу за Russia Beyond она дели успомене о томе, како су совјетски млади доживљавали Југославију крајем седамдесетих и зашто она увек са топлином говори о Србији.

Престижне турнеје

У Југославији сам први пут била крајем осамдесетих и стварно сам имала среће, јер су код нас сви желели да иду у Југославију. Турнеје тамо су се сматрале престижним, и то нису могли сви, већ само најбољи уметници! Наравно, тамо су биле лепе ствари: посуђе, одећа, али, пре свега и најважније од свега: била је то неупоредива земља напретка! Неописива лепота! Ми смо обишли све: од Дубровника до Београда. Била је то прелепа земља, и дан данас је лепа, иако као да су је ишпартали, све су поделили. Концерте смо одржавали са одушевљењем, карте су биле распродате, и то је разумљиво, јер ми смо сви живели као једна породица и Југославија је била пријатељска земља за Совјетски Савез, блиска по духу и по језику! Нама Русима је српски језик близак! Дивно су нас дочекивали, и дан данас нас дивно дочекују!

Људи су тамо живели боље, али се понашали према нема као према браћи

Знате, толико се радо сећам свега тога: југословенских лепота, препуних дворана, и нас младих и лепих! Као да смо долазили кући: ишли смо на пијацу, куповали шљивовицу, јели смо добру храну, дружили се и разговарали, певали и плесали, и све то из душе и чистог срца! У Југославији нам је било топло као код куће, иако је за нас то било иностранство, људи су тамо живели боље од нас, били су боље обучени од нас, али није било никаквог омаловажавања према нама, људи су се према нама понашали стварно као према браћи и, затим, наравно, тада се о томе није много говорило, али ми и Срби ипак имамо исту веру и то се осећало! Знате, она Југославија није била земља из које је могло да дође нешто негативно. Ишли смо на концерте Радмиле Караклајић, упознали смо се њом, видела сам је недавно.

Као да се враћам кући!

И дан данас долазим у Београд као да се враћам кући! Данас је, хвала Богу, све постало једноставније, није потребна виза, само одлучиш и кренеш на пут. А публика се уопште није променила. Ако са чистим срцем изађеш на сцену и из душе представљаш своју земљу, људи то виде и осећају. У Србији руске уметнике увек дочекују као најрођеније!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“