Сенке над предјелом: Како су Бели Руси донели руску салату у Србију

Legion Media
„Краљица салата је доспела у Србију највероватније тако што су је донели Руси који су протерани после Октобарске револуције. На српским трпезама је почела да се служи још пре Другог светског рата, а Срби су јој дали придев руска, због тога што су рецепт примили од Руса, исто као руски чај". Russia Beyond преноси занимљиви текст новинарке Ане Митић из магазина Недељник.

Домаћице са стажом кажу да је у Србији постала популарна шездесетих година и од тада се не скида са менија свих славља редом - славе, свадбе, крштења, рођендани, журке, а ако не једете руску за Нову годину, то вам дође као неки лош знак да наредних годину дана нећете имати среће у животу.

Зато кад неко каже да не воли руску, већина га гледа са чуђењем, а домаћица која не зна да је спреми и није права домаћица. А ако је, којим случајем, нисте спремили за дочек Нове године, одмах исправите ту неправду према краљици салата.

Заслужила је да јој се ода почаст, јер она се одавно издигла из рубрика са рецептима, она је много више од јела, она је феномен, традиција, једно од јела које кад оду гости великом кашиком једете директно из чиније!

Иако ће се руска салата наћи на менију већина породица у Србији, није баш јасно зашто „руска и Нова" чине јединствену симбиозу и како нам се тако „увукла" на трпезу. О популарности говори и то што на Фејсбуку постоји неколико група посвећених руској салати, а сајт Вукајлија дефинише руску салату као „знак да долази Нова година или долазе гости".

Историја каже да је руска салата настала тако што је 1860. године Лусијен Оливије, шеф кухиње тада реномираног ресторана „Ермитаж" у Москви, послужио госте салатом која је убрзо постала заштитни знак ресторана, не слутећи да ће много година касније ући у све важније куваре света. Мада, једна од верзија каже да је један Француз заправо крив за настанак руске салате. То је Наполеон Бонапарта, велики француски војсковођа, који је задавао главобољу својим куварима, јер је време за обедовање сматрао изгубљеним, па је и свечане ручкове завршавао за пола сата. У војничком маниру.

Кувари су се свим силама трудили да буду маштовити па су стално измишљали нова јела како би га задивили. Његов главни кувар Анри Оливије остао је упамћен као креатор многих познатих ђаконија за Наполеона, па наводно и руске салате. После пада Наполеона, неколико француских дворских кувара, међу којима и Анри, дошло је на руски двор. Једнога дана Оливије је изнео на царску трпезу салату направљену од фино исецканог различитог поврћа и меса, зачињену мајонезом и задивио присутне. Од тада је, према овој верзији, руска салата - руска.

Начин припреме био је строго чувана тајна, тако да се данас нико не би усудио да тврди како се тачно спремало популарно предјело. Нагађа се да је та прва верзија руске салате била мешавина телећег језика, кавијара, зелене салате, комадића јастога, капра, корнишона, тврдокуваних јаја и сојиних зрна. Ни налик на оно што ми данас стављамо у руску салату. Мада је и данас у оптицају више верзија руске салате.

Оригинални Оливијеов прелив био је нека врста мајонеза који се правио од француског винског сирћета, сенфа и провансалског маслиновог уља, али је тачан рецепт остао непознат.

На прелазу из 19. у 20. век, један од Оливијеових помоћних кувара, Иван Иванов, покушао је да открије тајну. Док је Оливије припремао дресинг за салату, позвали су га да изађе, што је Иванов искористио за „анализу" рецепта. Иванов је убрзо прешао у конкурентски ресторан „Москва," где је правио зачуђујуће сличну салату, али је преименовао у „главна салата" или на руском „столични" али, као да јој је фалио неки састојак јер није била као Оливијеова салата. Иванов је чак и продао рецепт издавачким кућама, па је, ако је веровати, он заслужан за то што је ова салата ушла у историју. Један од првих штампаних рецепата за руску салату потиче из 1894. године.

И као што то бива са гурманским јелима, скупље намирнице замењене су приступачнијим, па су убрзо настале разноразне верзије руске салате. Јефтинија верзија је била незаобилазно јело на свечаностима у совјетској Русији, нарочито на прославама Нове године, а служила се уз руски шампањац и мароканске мандарине. Иако је широм Русије могуће наћи много егзотичнија јела, популарност руске салате ни данас ништа не може да угрози, јер се она сматра традиционалним јелом на трпези Руса за Нову годину. А како је тачно стигла и до српске трпезе и зашто се баш она „меша" у сва славља?

Како је раније објаснио етнолог и познати гурман Драгомир Антонић,  краљица салата је доспела у Србију највероватније тако што су је донели Руси који су протерани после Октобарске револуције. На српским трпезама је почела да се служи још пре Другог светског рата, а Срби су јој дали придев руска, због тога што су рецепт примили од Руса, исто као руски чај.

„Бели Руси, који су протерани из Русије, а које је краљ Александар Први широкогрудо примио у Србију, осим утицаја на културу, архитектуру и балет, имали су утицај и на нашу храну и донели рецепт за руску салату“, рекао је Антонић.

Иако се мисли да само Срби, који су иначе склони претеривању у храни током празника, гаје велику наклоност према овој салати, она је популарна и у Бугарској, Македонији, Грчкој, где скоро и да нема ресторана у коме не служе ову салату. Једе се и у Ирану, у Шпанији, Португалу, у Турској је зову „рус салатаси“, а свако је унео понеку измену у односу на оригиналан рецепт.

Текст новинарке Ане Митић је преузет са сајта магазина Недељник

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“