„Сенке над Балканом“: Да ли ће у другој сезони козаке оставити на миру?

Сенке над Балканом
О завршеној првој сезони серије Сенке над Балканом своје личне утиске поделио је дописник Russia Beyond Игор Дамјановић. Ово је његов други критички осврт на тему овог серијала, у коме коментарише историјску аутентичност приказивања припадника беле руске емиграције.

После приказаних 10 епизода завршила се прва од три најављене сезоне Сенки над Балканом, домаће игране серије која је изазвала бројне контроверзе у српској јавности. Интересантна радња, за домаће прилике висок квалитет снимања, солидна костимографија, сценски ефекти и глума оцењени су углавном позитивно. Међутим, начин на који су приказане историјске чињенице, посебно бели руски емигранти, разочарао је многе.

Да се разумемо, уметничка слобода аутора серије је неспорна и неприкосновена, као што је неспорно право јавности да оцењује домете које ће неко филмско остварење произвести на перцепцију просечног грађанина. Аутори су у најави као мисију серије декларисали представљање „историја коју нам нису причали“. Касније су под притиском критика одустали од тога и почели да се позивају на постмодернистички приступ приказивања радње.

Мој недавни саговорник др Дејан Мировић, аутор одличног и на последњем београдском Сајму књига веома запаженог дела „Русофобија код Срба 1878-2017“, прокоментарисао је да му серија Сенке над Балканом „делује као необична, понекад и занимљива мешавина вестерна, хорора и научне фантастике“ и да „има за циљ да се допадне (прода) Западу након емитовања у Србији“. У том смислу, она мора да има по америчком клишеу и русофобске елементе.“

Покушај релативизације под притиском јавности

У разговору за РТС Дејан Стојиљковић, један од сценариста серијала, ситуацију око негативног представљања белих Руса покушао је да релативизује тврдњом да се у серији стопа криминалитета међу руским емигрантима представља мањом, него што је стварно била. Он тврди су у серији причу о криминалу међу белој руској емиграцији ограничили на двадесетак пробисвета, а да их је реално на стотине било укључено у нелегалне радње (за ову тврдњу Стојиљковић не цитира ниједан извор). Он такође тврди да њихове криминалне активности нису имале никакве везе са генералом Врангелом, који их није „дозволио и одобрио“. Да ли је баш тако?

По најмање два основа не могу да се сложим са Стојиљковићевим оценама. Прво, у серији није реч о групици неодговорних руских емиграната увучених у криминал, већ о најистакнутијем и најутицајнијем делу те друштвене групе, официрима козачког корпуса. Пред овим наводним криминалцима у козачкој униформи приказано је да смерно стоји и чувени архитекта Николај Краснов, аутор многих знаменитих зграда на Криму и Краљевини Југославији, као што су Дом Народне скупштине, зграде данашње Владе Србије (Немањина), Министарство финансија, Министарство спољних послова, Његошева капела на Ловћену и тд.

Криминални кругови постоје у готово свакој етничкој групи, међутим у случају Сенки над Балканом јасно се сугерише, упркос накнадном покушају релативизације од стране аутора, да се на челу злочиначког удружења налази елита беле емиграције у Србији. Поновићу и становиште из мог претходног текста на ову тему, ауторима серијала Врангелове козаке као да није било довољно опорочити шверцом наркотика, већ приказујући их како у војним униформама обезбеђују јавну кућу пуну голих проститутки, понизити до крајњих граница.

Друго неслагање са Стојиљковићевом изјавом на РТС-у, везано је за његове тврдње да у серији барон Врангел није приказан као део криминалне организације и да о томе чиме се баве његови најистакнутији људи у Србији није имао појма. Приликом посете Београду у разговору Врангела са његовим главним човеком у Србији капетаном Фјодором, који управља јавном кућом, коцкарницом и руководи шверцом опијума, помињу се нечасне радње на које су козаци у Србији принуђени да би обезбедили средства за свој опстанак.

Шта очекивати у другој сезони?

Најављене су још две сезоне серије Сенке над Балканом. С обзиром на једну од последњих сцена 10. епизоде, где смењени шеф београдске полиције, убица под надимком Кројач и козачки капетан Фјодор кују планове за даље, можемо очекивати да уколико буде снимљена друга сезона, њени аутори неће оставити на миру руску белу емиграцију.

Подсетићу да је средином 1926. године (радња серије се одвија отприлике баш тада) о погибији 26 руских козака на Проклетијама писала и тадашња београдска штампа. Уместо аутентичне приче о томе како су руски козаци проливали крв бранећи нашу границу у другој сезони Сенки над Балканом и даље ћемо их гледати као своднике и шверцере наркотика.

Russia Beyond препоручује да о „Сенкама над Балканом“ прочитате и чланак филозофа, политиколога и филмског критичара Николе Танасића Руси у „Сенкама над Балканом“: Десперадоси на балкански начин, где је серија анализирана из мало другачијег угла. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“