Зашто би на овим совјетским филмским постерима и Холивуд могао да позавиди

Графички дизајн као пример изванредне револуционарне естетике која се развијала у доба пре Стаљина.

1. Совјетски рекламни, пропагандни и филмски постери су и данас невероватно популарни. Излажу се широм света и продају их најпознатије аукцијске куће. 

Постер за филм „Лула комунара“ (1929), аутор Анатолиј Белски

2. Сјузан Пак из Калифорније је можда најпознатији колекционар ретких филмских постера. Скупља их од 1970-их година и вероватно је власник једне од највећих колекција на свету. 

„Његова каријера“ (1928), Михаил Длугач

3. Недавно је издавачка кућа Taschen издала албум са постерима руске авангарде на енглеском, немачком и француском језику.

„Естер из Солема“ (1929), аутор постера је непознат

4. Албум има 250 постера од 20-их до 30-их година прошлог века из колекције Сјузан Пак који, како пишу, „дочаравају културну енергију у СССР пре Стаљина“. 

„Прва хорна Стрешњев“ (1928), Николај Прусаков

5. 27 уметника, аутори ових постера, како стоји у књизи, „колективно су избегавали гламур Холивуда да би њихова креативност дошла до пуног изражаја, а њихове композиције биле динамичне и оригиналне.“ 

„Мис Менд“ (1927), Антон Лавински

6. Совјетска авангарда је оригинални уметнички стил који је почео да се развија почетком 20-их година. Уметници су се свесно удаљили од класичних, академских традиција и тражили целосну слободу изражаја. 

„Транспортер смрти“ (1933), Смољаковски

7. Поезија, архитектура, филм, ликовна уметност и позориште, све су то била поља за авангардистичке експерименте. Главни трендови су били футуризам, кубофутуризам, супрематизам, апстракционизам и конструктивизам. 

„Спартакијада“ (1927), ЗИМ

8. Изложбе совјетске авангарде су популарне и ван Русије, али постоји и велики број фалсификата.   

„Пет минута“ (1929), Николај Прусаков

9. Авангардистички филмски експерименти у Русији су повезани са режисерима попут Дзиге Вертова (посебно његов филм „Човек са филмском камером“), Сергеја Ајзенштејна, Александра Довженка, Лава Кулешова. 

„Путовање на Марс“ (1926), Николај Прусаков и Григориј Борисов

10. Сматра се да су касне 20-те године крај златне ере совјетске уметности, повезан са доласком Јосифа Стаљина на власт. Тада је утврђено је да је модернизам штетан по СССР, и појављују се совјетски реализам и нова државна културна идеологија.

Корица албума Филмски постери руске авангарде

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском