Зашто би на овим совјетским филмским постерима и Холивуд могао да позавиди

Графички дизајн као пример изванредне револуционарне естетике која се развијала у доба пре Стаљина.

1. Совјетски рекламни, пропагандни и филмски постери су и данас невероватно популарни. Излажу се широм света и продају их најпознатије аукцијске куће. 

Постер за филм „Лула комунара“ (1929), аутор Анатолиј Белски

2. Сјузан Пак из Калифорније је можда најпознатији колекционар ретких филмских постера. Скупља их од 1970-их година и вероватно је власник једне од највећих колекција на свету. 

„Његова каријера“ (1928), Михаил Длугач

3. Недавно је издавачка кућа Taschen издала албум са постерима руске авангарде на енглеском, немачком и француском језику.

„Естер из Солема“ (1929), аутор постера је непознат

4. Албум има 250 постера од 20-их до 30-их година прошлог века из колекције Сјузан Пак који, како пишу, „дочаравају културну енергију у СССР пре Стаљина“. 

„Прва хорна Стрешњев“ (1928), Николај Прусаков

5. 27 уметника, аутори ових постера, како стоји у књизи, „колективно су избегавали гламур Холивуда да би њихова креативност дошла до пуног изражаја, а њихове композиције биле динамичне и оригиналне.“ 

„Мис Менд“ (1927), Антон Лавински

6. Совјетска авангарда је оригинални уметнички стил који је почео да се развија почетком 20-их година. Уметници су се свесно удаљили од класичних, академских традиција и тражили целосну слободу изражаја. 

„Транспортер смрти“ (1933), Смољаковски

7. Поезија, архитектура, филм, ликовна уметност и позориште, све су то била поља за авангардистичке експерименте. Главни трендови су били футуризам, кубофутуризам, супрематизам, апстракционизам и конструктивизам. 

„Спартакијада“ (1927), ЗИМ

8. Изложбе совјетске авангарде су популарне и ван Русије, али постоји и велики број фалсификата.   

„Пет минута“ (1929), Николај Прусаков

9. Авангардистички филмски експерименти у Русији су повезани са режисерима попут Дзиге Вертова (посебно његов филм „Човек са филмском камером“), Сергеја Ајзенштејна, Александра Довженка, Лава Кулешова. 

„Путовање на Марс“ (1926), Николај Прусаков и Григориј Борисов

10. Сматра се да су касне 20-те године крај златне ере совјетске уметности, повезан са доласком Јосифа Стаљина на власт. Тада је утврђено је да је модернизам штетан по СССР, и појављују се совјетски реализам и нова државна културна идеологија.

Корица албума Филмски постери руске авангарде

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“