Руски новинари имали су ту привилегију да филм „Довлатов“ (шест дана из живота чувеног руског писца кога игра српски глумац Милан Марић), виде пре публике на Берлинском филмском фестивалу, где ће се ових дана у конкуренцији 19 најбољих филмова из целог света за Златног медведа борити и остварење признатог руског режисера Алексеја Германа млађег.
Новинар дневног листа „Российская газета“ без околишања је после пројекције констатовао да нико досада није тако добро одиграо овог руског уметника, питајући се „како је странац успео тако добро да разуме загонетну душу руског писца“.
Занимљиво је да је Алексеј Герман, чији рад у свету ужива велику репутацију, миљеник великих фестивала, који је својевремено гостовао и на Фестивалу европског филма на Палићу, тражио главног глумца за свој филм неколико година.
Једна српска глумица која живи у Санкт Петербургу препоручила је Герману Милана Марића, чије му је фотографије и радове показала. Иако се одмах заинтересовао, редитељ је Милану слао задатке, па је тако он морао да игра монологе из дела руске класичне књижевности, снима их мобилним телефоном и шаље Алексеју, а онда и да дође у Русију и пред Германом и уживо положи аудицију, играјући на српском у сценама са руским глумцима који су наравно говорили на свом матерњем језику.
Тако је све почело, Марић о Довлатову није знао ништа, али је на крају, како је за РГ рекао „понео утисак да се иза пишчеве ироније крије дубока туга“.
У почетку нисам ништа знао о Довлатову, али када сам се заинтересовао, и почео да читам схватио сам да је он и у Србији врло популаран и превођен. Признат је наравно у целом свету. The New Yorker уврстио га је у 20 највећих писаца 20. века. Нажалост раније о томе нисам ништа знао, за разлику рецимо од Бродског, који ми је био добро познат, рекао је Марић, наглашавајући да није играо историјску личност, већ његову бит.
Патнери су му била таква имена руског глумишта попут Јелене Љадове, Данила Козловског, Светлане Хотченкове...
Иако нисам без филмског искуства Довлатов је моја прва главна улога. Такви професионалци, какви су били моји партнери, руски глумци, провоцирали су у мени потребу да будем што бољи. Они су отворено показивали добронамерност и жељу да ми помогну, разумевајући да руски није мој матерњи језик и да ми је за припрему потребно нешто више времена. Руси су ме одлично прихватили, ни у једном тренутку нисам имао никакав проблем, постојала је одлична интеракција, и могу само да будем срећан због прилике да играм са њима, - рекао је глумац.
Филм „Довлатов“ фокусиран је на фрагмент из пишчевог живота почетком седамдесетих, и бави се његовим односом са будућом супругом Јеленом, и пријатељем и песником Јосифом Бродским. Ипак, једну од главних „улога“ у филму, као да је реч о документарцу, игра и Лењинград и његов богат и до танчина реконструисан позоришни, музички и књижевни живот тога доба.
Марић је са снимања у срцу заувек понео северну руску престоницу, тврдећи за Russia Beyond на српском да је Санкт Петербург постао његов град, у истој мери као и Београд. Сања да бар још једном ради са Германом, и настави каријеру у Русији. Зато и учи руски. Ћерка Сергеја Довлатова послала му је ових дана, како нам је рекао, дирљиву поруку у којој му захваљује на аутентичности и умећу са којима је одиграо њеног оца.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
