„Хор Слависта“ на Јутјубу слушали више од милион пута: Ко ће да подржи „меку моћ“ руске културе?

Култура
КАТАРИНА ЛАНЕ
„Хор слависта“ који је на Филолошком факултету Београдског универзитета основала професор руског језика Александра Матрусова имао је за циљ да студенти боље схвате језик и културу, а за 10 година прерастао је у један од најоригиналнијих хорских колектива на Балкану. Њихово извођење песме „Коњ“ на Јутјубу је преслушано преко милион пута. О путу до славе хора читајте у чланку дописнице Russia Beyond на српском Катарине Лане.

На Јутјубу Руси овако коментаришу извођење „Хора слависта“: „Спасибо, братушки сербы!“, „Изванредно! Певају боље од браће Руса. А у њиховом језику чујем интонације наших дедова. Мој је, иначе тамо ратовао за браћу Србе“, „Кренуле су ми сузе на очи. Хвала, браћо!“

Коментари Срба такође дирају у душу: „Бог на небу, Русиja на земљи!”, „Хвала ти, Боже, што имам матушку Русију и брата Руса!”. И уживајући у овом чистом извођењу песме, тешко је поверовати да је певају студенти аматери, који су једном једноставно заволели руски језик и руске песме. 

Ана Грујић, диригент „Хора слависта“: „Ми смо гостовали у 'Жикиној шареници' заједно са Ксенијом Симоновом, уметницом са Крима. Овy песму смо научили још на славистици. Кад смо тек почели, певали смо је несигурно, бојажљиво, а у 'Жикиној шареници' се већ види потпуно друга слика. И кад смо освојили први милион прегледа, стварно нисмо могли да верујемо, поготово што је у коментарима претежно публика из Русије! За нас то је велики успех!

Александра Матрусова, оснивач „Хора слависта“: „Вероватно је немогуће стварати нешто рачунајући само на успех. Када смо све то почели, хтели смо једноставно да свима буде занимљиво и весело. А успех који је дошао касније је вероватно заслуга Мине Ђурић и Ане Грујић, која сада диригује хором. Прво су се људи једноставно скупили да се баве оним што им се допада, а певање доноси радост. Било је много ентузијаста који су желели да певају лепо, заједно, на руском језику, по могућности на свим словенским језицима. А затим је настало време када смо пожелели да поделимо ту радост.“

Један од главних догађаја за десет година постојања хора је јубиларни концерт у дупке пуној сали Руског дома, а енергија певача је понела публику у свет словенске музике. Сусрет са руским козацима је за „слависте“ остварење још једне маште. 

Ана Грујић: „Сусрет са руским козацима у Кикинди у оквиру Руских Дана који су организовали 'Наша Србија' и 'Српски код' је био за нас велика радост. Нама је било велико задовољство да упознамо праве руске козаке и да са њима наступимо на сцени, и на тај догађај смо веома поносни. Ми пратимо рад Кубанског козачког хора и могли смо уживо да осетимо ту посебну врсту културе и енергију, коју они носе на њиховим наступима. И њима је било симпатично што је један такав аматерски мали хор успео својим радом и дружењем да стигне до неке неочекиване висине!

Александра Матрусова: „Главно по чему се разликујемо од многих хорова је то што до дубине душе осећамо шта је Русија, шта су Словени, и изводећи било коју песму разумемо до танчина о чему је. И не говорим само о речима, већ и о емоционалном садржају које не може да осети чак ни сваки говорник руског језика. Чак и у коментарима чувеног снимка извођења песме „Коњ“ са једне страсне је радосно, а са друге и тужно читати шта Руси пишу: 'Ни Руси не би боље отпевали ову песму!' Увек смо тежили ка потпуном схватању шта певамо, како и зашто. Сви чланови нашег хора су талентовани људи. Руски диригент Владислав Чернушенко је говорио: 'У свакој песми сваки хориста мора бити потенцијални солиста да би хор био индивидуалан'. Чланови нашег хора су успели да се попну на тај ниво и ми се тиме поносимо!“

Прошла година је била веома успешна за хор, али уметници већ имају нове маште и циљеве.

Ана Грујић: „Заједничким наступом са Хором Александрова или Пјатницког би се оствариле можда највеће жеље многих чланова хора. Ту радост не би могли да опишемо ни речима, ни кроз песму, и била би нам велика част! Један од циљева би могао да нам буде да организујемо такав леп сусрет!

Александра Матрусова: „Што се тиче стваралачких циљева и машти, веома бисмо желели да једном 'Хор слависта' отпева песму 'Коњ' са солистом групе 'Любэ' Николајем Расторгујевом, главни извођачем те  песме. За хор је важно да пева са различитим уметницима и диригентима из различитих земаља. Зато је моја велика машта да се организују семинари и концерти у словенским земљама, да сви певају на различитим језицима и да у томе учествују најбољи локални извођачи и хорски колективи. Такав један словенски вокални венац би донео свету кап хармоније, радости, разумевања и доброг.“ 

За глобалну словенску турнеју хор засад нема средства, чак је и турнеја по Србији сада неостварив пројекат. Али ка великим маштама се иде малим корацима. У најближе време „Хор слависта“ планира концерт у библиотеци „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу 17. марта с почетком у 19 часова.

Александра Матрусова: „Нажалост, наша финансијска ситуација је увек била тешка. Хор је опстао захваљујући великом ентузијазму. Ми нисмо имали и немамо никакву подршку спонзора. Пре свега немамо где да вежбамо. Хор нису троје – четворо људи, то је велика група која треба негде да се  окупља. И мени је веома тешко што не могу сама ништа да учиним. То што хор постоји и развија се већ 10 година за мене је право чудо. Желела бих да нека руска мецена обрати пажњу на хор који изводи најбоље руске па и најбоље словенске песме и да помогне хору да финансијски опстане, јер то је управо та 'мека моћ' о којој тако пуно говоре. Тешко је створити је у страној земљи у таквом облику, а она овде већ постоји, и треба је само подржати. Ја знам да у Русији има људи који то схватају, али нису у могућности да помогну. Међутим, верујем да ће нам то једном успети!“