Песма „Југославија“ – дирљива балада посвећена трагичном бомбардовању Југославије, где се одразило расположење одређеног дела руског друштва, најрадикалније настројеног према Западу. Аутор песме Александар Војтински је овако објаснио смисао песме: „Ми смо се осрамотили тиме што смо се уздржали од учешћа у рату. Ја сам и сам хтео да одем у Југославију, али сам се уплашио да ћу погинути. Овде сам замолио да ми се опрости мој кукавичлук.“ Песма је постала најпознатије дело руске поп-културе посвећено ратовима 90-их у Југославији.
Изнад вечерњег Дунава се шири
Бела боја, бела боја, бела боја.
И сећању се намеће мелодија
Протеклих година, протеклих година, протеклих година...
Али су се разлетеле као јата птица
Једноставне речи песме наше.
Ти одлазиш у огањ, Југославијо!
Без мене! Без мене! Без мене!
За ноћ под кишом олова,
За то што ја нисам ту негде,
Опрости ми, сестро моја, Југославијо!
За смрт под кишом пролећном,
За то што ти нисам био спасење!
Опрости ми, сестро моја, Југославијо!
Као црноока збуњена девојчица,
Стојиш на другој обали.
Али да допрем до те обале
Не могу, не могу, не могу.