Фото галерија: Осам најсексипилнијих жена совјетског филма

Наталија Варлеј

Наталија Варлеј

Merdetsin О. А./Russian National Archives
Појам „заносне жене“ у СССР-у је подразумевао нешто више од обичне лепоте.

У златно доба Совјетског Савеза никада се нису могле чути или прочитати речи „звезда шоу-бизниса“ или „секс симбол“. Заносне жене се нису истицале екстравагантним понашањем или провокативним облачењем и позирањем. Једини „инструмент“ који су имале на располагању била је њихова заслепљујућа лепота.

1. Анастасија Вертинска

Анастасија Вертинска

Почињемо од Анастасије Вертинске, совјетске Грете Гарбо, жене која је била исто толико паметна колико и лепа. Ова совјетска глумица је добијала главне улоге у многобројним екранизацијама класичних дела руске књижевности, а прославила се још као 15. годишња девојчица улогом у филму „Гримизна једра“ („Алые паруса“, 1961). Затим су уследили „Ана Карењина“, „Рат и мир“, „Мајстор и Маргарита“... У својим најбољим годинама Вертинска је изазивала хистеричну завист код многих жена широм Совјетског Савеза.

2. Наталија Варлеј

Наталија Варле

Наталија Варлеј је црномањаста јунакиња култног руског филма „Кавкаска заробљеница“ („Кавказская пленница“, 1967). И данас је активна као глумица, али у младости је била и артисткиња у Московском циркусу. Њен предак по оцу је у 19. веку био џокеј из Велса који је позван у Русију да управља одгајалиштем коња, док су јој преци по мајци француског и немачког порекла. Ова лепотица је уједно и у даљој родбинској вези са писцем Алексејем Толстојем. У раној младости је Наталија имала проблема са срцем због чега се није могла бавити спортом, али је ипак ризиковала пре него што ће се 1965. године посветити филму, и са циркуском групом је гостовала у Одеси (Совјетска Украјина), где је и примећена као непоновљива сценска појава.

3. Викторија Фјодорова

Викторија Фјодорова

Животна прича Викторије Фјодорове је једна од трагичнијих у свету совјетског филма. Ова изузетна глумица је рођена 1946. године. Отац јој је био амерички адмирал Џексон Тејт, а мајка чувена руска глумица Зоја Фјодорова. Тејт је тада био аташе Стејт Департмента у Москви. Када је Стаљин сазнао за његову везу са руском глумицом протерао га је из земље, а Фјодорова је послата у Сибир. Ослобођена је тек након Стаљинове смрти. Тејт није знао ни да му се родила ћерка Викторија ни шта се дешавало са Зојом, све док професор Универзитета у Конектикету није сазнао за тај случај и пронашао га, после чега је покренута кампања да совјетска влада допусти његовој ћерки посету Сједињеним Америчким Државама. Викторија се у Америци удала у јуну 1975. године, само пар дана пре него што јој је истекла виза. Позната је по улози у екранизацији „Злочина и казне“ из 1970. године. Умрла је од рака плућа 2012. у Гринвич Тауншипу, у Пенсилванији.

4. Наталија Андрејченко

Наталија Андрејченко

Совјетски Савез је имао своју Мери Попинс. Она је била филмска звезда у периоду „касног“ Совјетског Савеза када су еротске сцене постале уобичајена појава. Почев од прве главне улоге у „Сибиријади“ (1979), њена популарност је све више расла. Наталија је могла у потпуности да измени свој изглед – од бруталне лепотице до Мери Попинс са енглеским манирима, и да се обнажи у филму „Леди Магбет Мценског округа“ (1990), снимљеном по истоименој Лесковљевој причи. Наталија Андрејченко у својој 62. години још увек добро изгледа. Претпостављамо да је томе делимично допринела њена сирова биљна дијета и јога којом се бави, али немојте нас држати за реч.

5. Наталија Негода

Наталија Негода

Још једна Наталија на нашем списку, с том разликом што је ова била прва совјетска звезда америчког „Плејбоја“. Негода је заједно са својим савременицима доживела распад Совјетског Савеза и уживала у „плодовима“ тог распада, прихватајући ризичне улоге попут оне у филму „Мала Вера“, која јој је донела велику популарност као првој жени у Совјетском Савезу која се обнажила пред камерама. То остварење се и данас третира као најкандалознији совјетски филм, а Негода као последња звезда совјетске кинематографије.

6. Ирина Алфјорова

Ирина Алфјорова

Једна од најлепших совјетских глумица, Ирина Алфјорова се прославила својом улогом Констанце де Бонасје у филму „Д'Артањан и три мускетара“ (1978). Често се може чути мишљење да је она одредила стандард руске лепоте током 1970-их. Алфјорова је са 17 година из Новосибирска дошла у Москву и уписала позоришну академију где су јој вршњаци дали надимак „девојка са очима“. На жалост, „усне и очи, и ништа више...“ – прича се да поједини редитељи имају такво мишљење о њој. То ипак није сметало Ирини да постане легенда совјетског филма.

7. Љубов Полишчук

Љубов Полишчук

Љубов Полишчук је имала особину која није карактеристична за Рускињу – није ни била свесна своје лепоте. Никада није избегавала улоге у којима не изгледа репрезентативно. Већи део живота се бавила глумом у Омску, где је и рођена. Умрла је 2006. године од рака у 57. години живота. Заувек ће остати запамћена по улози у екранизацији романа „Дванаест столица“ (1971) и великом мноштву других филмова.

8. Љубов Орлова

Љубов Орлова

Љубов Орлова је деценијама важила за оваплоћење руске лепоте, стила и грациозности. Имала је аристократске манире са којима се човек може само родити. Стекла је славу заслужене глумице СССР-а и добитнице Стаљинове премије, али је њен животни пут био трновит. Имала је сиромашно детињство, а касније није била у прилици да заврши Московски конзерваторијум. Њен први муж је завршио у Гулагу, после чега се она удала за редитеља Григорија Александрова. Филмови „Весело друштво“ (1934), „Циркус“ (1936) и „Волга, Волга“ (1938) заувек ће бити утиснути у колективну свест Совјетског Савеза. Умрла је 1975. године од рака панкреаса.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“