Фото галерија: Осам најсексипилнијих жена совјетског филма

У златно доба Совјетског Савеза никада се нису могле чути или прочитати речи „звезда шоу-бизниса“ или „секс симбол“. Заносне жене се нису истицале екстравагантним понашањем или провокативним облачењем и позирањем. Једини „инструмент“ који су имале на располагању била је њихова заслепљујућа лепота.

1. Анастасија Вертинска

Почињемо од Анастасије Вертинске, совјетске Грете Гарбо, жене која је била исто толико паметна колико и лепа. Ова совјетска глумица је добијала главне улоге у многобројним екранизацијама класичних дела руске књижевности, а прославила се још као 15. годишња девојчица улогом у филму „Гримизна једра“ („Алые паруса“, 1961). Затим су уследили „Ана Карењина“, „Рат и мир“, „Мајстор и Маргарита“... У својим најбољим годинама Вертинска је изазивала хистеричну завист код многих жена широм Совјетског Савеза.

2. Наталија Варлеј

Наталија Варлеј је црномањаста јунакиња култног руског филма „Кавкаска заробљеница“ („Кавказская пленница“, 1967). И данас је активна као глумица, али у младости је била и артисткиња у Московском циркусу. Њен предак по оцу је у 19. веку био џокеј из Велса који је позван у Русију да управља одгајалиштем коња, док су јој преци по мајци француског и немачког порекла. Ова лепотица је уједно и у даљој родбинској вези са писцем Алексејем Толстојем. У раној младости је Наталија имала проблема са срцем због чега се није могла бавити спортом, али је ипак ризиковала пре него што ће се 1965. године посветити филму, и са циркуском групом је гостовала у Одеси (Совјетска Украјина), где је и примећена као непоновљива сценска појава.

3. Викторија Фјодорова

Животна прича Викторије Фјодорове је једна од трагичнијих у свету совјетског филма. Ова изузетна глумица је рођена 1946. године. Отац јој је био амерички адмирал Џексон Тејт, а мајка чувена руска глумица Зоја Фјодорова. Тејт је тада био аташе Стејт Департмента у Москви. Када је Стаљин сазнао за његову везу са руском глумицом протерао га је из земље, а Фјодорова је послата у Сибир. Ослобођена је тек након Стаљинове смрти. Тејт није знао ни да му се родила ћерка Викторија ни шта се дешавало са Зојом, све док професор Универзитета у Конектикету није сазнао за тај случај и пронашао га, после чега је покренута кампања да совјетска влада допусти његовој ћерки посету Сједињеним Америчким Државама. Викторија се у Америци удала у јуну 1975. године, само пар дана пре него што јој је истекла виза. Позната је по улози у екранизацији „Злочина и казне“ из 1970. године. Умрла је од рака плућа 2012. у Гринвич Тауншипу, у Пенсилванији.

4. Наталија Андрејченко

Совјетски Савез је имао своју Мери Попинс. Она је била филмска звезда у периоду „касног“ Совјетског Савеза када су еротске сцене постале уобичајена појава. Почев од прве главне улоге у „Сибиријади“ (1979), њена популарност је све више расла. Наталија је могла у потпуности да измени свој изглед – од бруталне лепотице до Мери Попинс са енглеским манирима, и да се обнажи у филму „Леди Магбет Мценског округа“ (1990), снимљеном по истоименој Лесковљевој причи. Наталија Андрејченко у својој 62. години још увек добро изгледа. Претпостављамо да је томе делимично допринела њена сирова биљна дијета и јога којом се бави, али немојте нас држати за реч.

5. Наталија Негода

Још једна Наталија на нашем списку, с том разликом што је ова била прва совјетска звезда америчког „Плејбоја“. Негода је заједно са својим савременицима доживела распад Совјетског Савеза и уживала у „плодовима“ тог распада, прихватајући ризичне улоге попут оне у филму „Мала Вера“, која јој је донела велику популарност као првој жени у Совјетском Савезу која се обнажила пред камерама. То остварење се и данас третира као најкандалознији совјетски филм, а Негода као последња звезда совјетске кинематографије.

6. Ирина Алфјорова

Једна од најлепших совјетских глумица, Ирина Алфјорова се прославила својом улогом Констанце де Бонасје у филму „Д'Артањан и три мускетара“ (1978). Често се може чути мишљење да је она одредила стандард руске лепоте током 1970-их. Алфјорова је са 17 година из Новосибирска дошла у Москву и уписала позоришну академију где су јој вршњаци дали надимак „девојка са очима“. На жалост, „усне и очи, и ништа више...“ – прича се да поједини редитељи имају такво мишљење о њој. То ипак није сметало Ирини да постане легенда совјетског филма.

7. Љубов Полишчук

Љубов Полишчук је имала особину која није карактеристична за Рускињу – није ни била свесна своје лепоте. Никада није избегавала улоге у којима не изгледа репрезентативно. Већи део живота се бавила глумом у Омску, где је и рођена. Умрла је 2006. године од рака у 57. години живота. Заувек ће остати запамћена по улози у екранизацији романа „Дванаест столица“ (1971) и великом мноштву других филмова.

8. Љубов Орлова

Љубов Орлова је деценијама важила за оваплоћење руске лепоте, стила и грациозности. Имала је аристократске манире са којима се човек може само родити. Стекла је славу заслужене глумице СССР-а и добитнице Стаљинове премије, али је њен животни пут био трновит. Имала је сиромашно детињство, а касније није била у прилици да заврши Московски конзерваторијум. Њен први муж је завршио у Гулагу, после чега се она удала за редитеља Григорија Александрова. Филмови „Весело друштво“ (1934), „Циркус“ (1936) и „Волга, Волга“ (1938) заувек ће бити утиснути у колективну свест Совјетског Савеза. Умрла је 1975. године од рака панкреаса.