Иако је целог живота био поштовалац оријенталне филозофије, руски сликар и филозоф Николај Рерих је посетио Индију први пут средином 20-их, када је услед бољшевичке револуције напустио Русију. Кренуо је на велико путовање по Средњој Азији, прошао најудаљеније крајеве Индије, Кине, Тибета, Алтајске планине и Монголију. Ова експедиција је дала низ географских и етнографских открића и око 500 слика Хималаја.
Овај планински масив је очарао Рериха. Он је у њему видео дубоки сакрални значај, једно од великих светих места на планети. Након путовања Рерих се са породицом скрасио у долини Кулу у северозападној Индији, у самом срцу Хималаја. Живео је тамо до смрти 1947, а његова породица је основала Институт истраживања Хималаја.
„Ниједан сликар није сликао ове планине као мој отац. Његови Хималаји су насићени светлошћу и бојом, неописивим величанством и узвишеним мислима“, писао је Рерихов син Светослав, такође признати сликар.
„Где ћете још наћи толико среће у изласку сунца као на Хималајима, где је плава боја јача од боје сафира, а језера сијају из даљине као дијаманти“, писао је сам Николај Рерих.
Рерихово имање је 1942. посетио будућу премијер Индије Џавахарлал Нехру са ћерком Индиром Ганди. „Сваки члан ове породице је надарен и интересује се за широки спектар ствари... Сећам се Рериха као човека огромног знања и искуства, човека са великим срцем“, присећао се Ганди.
Рерих је говорио о себи да је он мост између две цивилизације – Русије и Индије. „Поносам сам што је судбина хтела да овековечим Свете Хималаје на мојим сликама. Као Рус који воли Индију срећам сам што ће Хималаји наћи место за љубав и поштовање у руском сликарству“, говорио је Рерих.