Зашто тајанствени руски „духовни борци” настављају своју борбу у Канади?

„Ствари се мењају: на пример, начин на који се долази у недељну школу је опуштенији. Када сам ја ишла у недељну школу, мушкарци нису могли да носе фармерке и жене су увек морале да буду у сукњама и са марамама; такав је био обичај. Ова традиција би могла да се изгуби, јер се све више запоставља”, каже Таша Каниган, 28, која је одгајана као духоборац и сада има своју децу.

„Волим ове обичаје; они ме чине духоборцем, а не само наше вредности”, додаје Таша, једна од многих младих духобораца који деле слична осећања.

Чак и после више од сто година њихова насеља и даље подсећају на руска села. Јасно памте и поштују своје порекло и традиције. Иако је Каслгар, у којем живи већина духобораца, удаљени град у канадској провинцији Британска Колумбија, лако је у гужви препознати руско лице.

Жене на молитви

Виолета Крјак

Толстој им је помогао

Секта духобораца појавила се у Русији почетком 18. века. Често су били прогањани од стране царске власти, јер су одбацивали руско православље и његово свештенство, ритуале и иконе. Уместо тога, они поштују Библију као највишу објаву Божје воље, слично као протестанти у Европи.

Пацифизам духобораца и њихово одбијање да се прикључе војсци је још један разлог што их држава није волела. Крајем 19. века били су протерани из Русије. Лав Толстој им је помогао да емигрирају у западну Канаду, где су и даље познати по пацифизму, као и по a cappella певању и животу у заједницама.

Сваке недеље се окупљају на молитви у заједничкој кући или на травњаку испред ње. Жене стоје са једне стране са марамама на главама, а мушкарци са друге стране у „косовороткама”, традиционалним ручно шивеним кошуљама од конопље. Постављен је сто са хлебом, салатом и водом, што су симболи духобораца за радан и миран живот.

Након што отпевају псалме на руском, свако се клања особи поред себе, препознајући у њој Божји дух, који се према веровању духобораца налази у срцу и души сваког човека.

„Никада нисам желела ништа друго за моју децу и унуке. Желим то за њих и покушавам то да им пружим”, каже Каниган.

Дом лидера духобораца Џона Вергигина

Виолета Крјак

Духоборци онлајн?

Данас је све мањи број духобораца заинтересован да настави традицију и начин живота својих предака који су донели из царске Русије. Многи старији духоборци сматрају да када они умру, неће бити никога да понесе барјак духоборства.

„У последњих годину дана или тако нешто све је захватила нека врста панике, јер су схватили да нас одједном није остало тако много”, каже Фред Мекорфот, координатор Савета духобораца у Канади за Британску Колумбију.

То је подстакло лидере и омладину у заједници да нађу начин да зауставе њено осипање. Међу њиховим идејама је да пронађу економско решење за заједницу, као и да створе онлајн платформу како би повезали духоборце разбацане широм земље.

Аријана Оглоф у време молитве

Виолета Крјак

Шејн Витлтон, 26, је један од младих духобораца који покушава да сачува културу која одумире. Он каже да заједници недостаје пројекат који би инспирисао чланове и дао им разлог да се држе заједно.

„Увек је постојао неки заједнички циљ који је олакшавао живот у заједници”, каже Витлтон, подсећајући на фабрику Brilliant Jam с почетка 20. века, где је радила већина духобораца.

„Ако не нађемо такав извор прихода или ако не нађемо пројекат за нас, бојим се да ће наш број драстично опасти.”

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!