Шта у руској полицији већ пола века ради цео тим ликовних уметника

Уметнички атеље Василиј Верешчагин, основан при  Министарству унутрашњих послова Совјетског Савеза 1969. године по много чему јединствено је одељење руског МУП-а. Слике настале у овом студију приказивале су свакодневне активности тадашње милиције и користиле се у обуци и образовању персоналног састава Министарства.

Осим слика са конвенционалном тематиком хапшења опасних криминалаца, заклетви и опроштаја са заставом, уметници су радили и портрете важних функционера, генерала и младих хероја.

Иљас Арасланов „Орден у Ханкали (Грозни)“, 2007.

Художественный фонд Студии художников имени В. Верещагина МВД России

Атеље постоји већ скоро пола века, а радови који су овде настали представљају историјске артефакте и излажу се не само на зидовима полицијских канцеларија него  и у музејима. Тако је иложба приређена 2014. године у престоници у Московском музеју савремене уметности била истинска сензација у уметничким круговима и право откриће за широку публику.

Јуриј Орлов „Уза зид“, 1993.

Художественный фонд Студии художников имени В. Верещагина МВД России

Новија историја атељеа везује се за 1991. годину и долазак младог уметника Олега Леонова, који је касније постао његов руководилац. Школовао се на Московском државном институту „Василиј Суриков“ у радионици Иље Глазунова, почетком деведесетих година прошлог века једним од водећих руских уметника и портретиста тог доба.

Вјачеслав Желваков „Такмичење“, 1990.

Художественный фонд Студии художников имени В. Верещагина МВД России

Ми данас настављамо са документовањем времена, рекао је за Russia Beyond Леонов. На нашим изложбама људи могу и да плачу, и да остављају цвеће код портрета генерала или се споре око тога какви су људи били.

Антон Шумейко „Опраштање од заставе“, 2012.

Художественный фонд Студии художников имени В. Верещагина МВД России

Уметници из атељеа често одлазе на службена путовања која подразумевају и кризна подручја на којима су стациониране јединице унутрашње војске, као што је то било рецимо у Нагорно Карабаху (1990. године), Грозном - Аргуну - Гудермесу (1999, 2000, 2006. и 2008), Северној Осетији (1993. г.), Моздоку (1994, 1995), Беслану (2004), Буђоновску (1995). Слике настале после таквих путовања најчешће су трагичног и херојског садржаја.

Александар Теслик „У окружењу“, 2005.

Художественный фонд Студии художников имени В. Верещагина МВД России

Из те приче је и Леоновљева слике „Између борби“, чији је јунак млади човек који се јавио на позив за војску и одслужио годину дана као кувар. Међутим, иако је после тога могао да се врати кући и породици, он то није учинио чврсто верујући да би својом енергијом и ангажманом могао да буде од користи за земљу и наставио службу по уговору. Послат је у кризно подручје и после две године погинуо. Трагедија се догодила непосредно после настанка Леоновљеве слике.

Олег Леонов „Између борби", 2004.

Художественный фонд Студии художников имени В. Верещагина МВД России

Руско Министарство унутрашњих послова ове године обележава важан јубилеј, 300 година од када је Петар Велики издао указ о стварању „редовне“ полиције која је те 1718. године бригу о одржавању реда преузела од локалних чиновника и градоначелника. Уметнички атеље при МУП-у, иначе, у последњих пет година акценат ставља на продукцију са тематиком из историје полиције. Уз помоћ групе историчара сликари све до најситнијих детаља у вези са костимима и хералдичким обележјима реконструишу портрете и теме из 18. и 19. века.

Антон Шумејко „Указ о оснивању полиције. Петар I је дужност првог генерал-полицмејстера Санкт Петербурга поверио Португалцу Антону Мануиловичу Девиеру“, 2015.

Художественный фонд Студии художников имени В. Верещагина МВД России

Радови настали у атељеу Министарства унутрашњих послова поред тога што красе зидове одељења ресора могу се видети у музејима у многим градовима у Русији.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!