Девет руских дрвених цркава које треба да видите пре него што буде прекасно

Александар Кислов
Русија је сачувала велики део своје дрвене архитектуре на северу, али неке од ових грађевина које пркосе гравитацији у опасности су да нестану са лица земље.

Пре много векова скоро све грађевине у Русији су биле од дрвета. Многе од њих су биле права уметничка дела. Оне које су преживеле до данас изванредно су украшене и често направљене само помоћу дрвета, секира и зноја. Тешко је поверовати да многе још увек стоје, а да у њиховој изградњи није употребљен ниједан ексер. Међутим, многе од ових историјских грађевина су у очајном стању и потребна им је хитна рестаурација. Иначе ће завршити свој век.

Мали Корели, Архангељска област

Овај музеј на отвореном посвећен је традиционалној северној руској архитектури и налази се у близини града са истим именом. Ту можете видети рестаурирани звоник из 16. века, Вазнесењску цркву, две цркве светог Георгија из 17. века, као и стамбене куће у којима су некада живели људи на обали Северне Двине.

Кижи, Карелија

Пре неколико векова на острву Кижи било је неколико села. Она формално и даље постоје, али сада су део музеја. Овде можете видети једну од највиших дрвених грађевина на свету: Преображенску цркву из 18. века високу 37 метара, која је направљена без иједног ексера. Архитектонски ансамбл Кишки Погост налази се на списку светске културне баштине Унеска.

Парк Коломенско

У овом парку не само што можете да возите бицикл и шетате се по кеју реке Москве, већ такође можете да посетите дрвени храм из 17. века. Црква светог Георгија је овде превезена из Архангељске области. Она се може похвалити импресивном ентеријером и спољном декорацијом. У њој се налазе фреске које су још увек у процесу рестаурације.

Варзуга, Мурманска област

Вазнесењска црква из 17. века налази се у селу на Кољском полуострву, где су живели истраживачи обале Белог мора. Очуване су древне иконе у иконостасу, али звона су изгубљена. Непосредно пре Великог отаџбинског рата (Други светски рат у Русији) она су склоњена, остављена на обали реке Варзуке, одакле их је однела плима.

Кем, Карелија

Величанствена Вазнесењска црква подигнута је почетком 18. века у част руске победе над Швеђанима у Великом северном рату. Сматра се да је овај храм енциклопедија архитектуре у дрвету. Подигнут је према свим канонима. Међутим, сачувано је само неколико старих икона. Реконструкција цркве је у току.

Кимжа, Архангељска област

Висока црква Богородице Одигитрије из 18. века је последњи примерак локалне Мезењске архитектонске школе. Црква је реновирана 2016. године, а старе греде замењене. Ако пролазите кроз село  Кимжа, видећете и многе друге религијске артефакте, као што су заветни крстови. Многе куће у селу су старије од сто година, па ово насеље још увек изгледа као древна северна насеобина.  

Торжок, Тверска област

Дрвена црква Тихвинске иконе из средине 17. века је једини дрвени храм на овом месту. Црква је више пута реновирана, па чак и премештена на друго место. Међутим, остаци фресака с почетка 18. века су још увек видљиви на зидовима. Иконостас и старе иконе су, нажалост, изгубљени.

Таљци, Иркутска област

Музеј дрвене архитектуре Таљци има импресивну колекцију сибирских грађевина у којима су некада живели Руси, Бурјати, Евенки и Тофалари. Овде можете видети малу стару цркву Иконе Казањске Богородице, као и Спаску кулу изнад капије из 17. века. Све старе дрвене грађевине су овде донете из насеља која су поплављена приликом изградње Иркутске хидроелектране.

Витослављици, Новгородска област

Изузетна колекција дрвене архитектуре представљена је у музеју Витослављици, који је име добио по селу које се на овом месту налазило у 13. веку. Ту ћете видети најстарије руске храмове: цркву Рођења Пресвете Богородице с почетка 16. века, Вазнесењску цркву из 17. века и цркву светог Николаја из средине 18. века. Све оне су на ово место донете из напуштених удаљених села и обновљене

Прочитајте такође: До темеља изгорео један од најважнијих споменика дрвене архитектуре у Русији

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“