Неуромонах Феофан: Ко је тајанствени „монах” који је покренуо револуцију у руској поп култури?

Шта добијате када помешате Drum and Bass, традиционалну руску одећу и народну музику? Русију осваја бенд музичара који су обучени као монаси. Огрнут велом тајне, са изванредним живим концертима и увежбаним сценским наступима, Неуромонах Феофан је од свирања електронске музике у својој соби стигао до револуције у поп култури. А све то се десило за три године. Али ко је заправо Неуромонах Феофан? Па, заправо, тешко је рећи.

Прво што приметите када видите Неуромонаха је дуга, широка капуљача која му покрива лице. Његова анонимност је увек присутна карактеристика, било да наступа уживо или се појављује у видео-споту. У први мах може изгледати као маркетиншки потез, али човек који стоји иза уметника (толико сигурно знамо) никад званично није открио свој идентитет, радије се одлучивши за мистериозни лик свог уметничког алтер-ега.

У интервјуу који је дао Јурију Дуду (познатом руском новинару) Неуромонах је признао да је први пут почео да миксује жанрове код куће у вечерњим часовима, као хоби после посла. Како је његова музика постепено напредовала од малог броја слушалаца до мејнстрима, учинио је оно што би учинио сваки музичар у успону: основао је бенд и отиснуо се у неистражене воде фолк драм енд бејс музике.

Бенд је брзо прихватио имиџ у складу са музиком, додајући аутентичност иначе бизарној комбинацији жанрова. Сарафани, косоворотке и традиционална руска сељачка обућа постали су стални део њихове сценске појаве. Они су отишли и корак даље тако што на турнеје воде медведа, истински руски симбол. Па, добро, није баш прави медвед, него члан бенда у медвеђем костиму, али ипак, тешко је замислити нешто што боље представља Русију... Осим можда медведа који плеше уз музику на балалајци, која је, како сте могли да претпоставите, главни инструмент у бенду.

neurofeofan.ru

Њихови текстови су такође пажљиво прилагођени старословенском имиџу бенда. У једној од њихових најпознатијих песама „Желим у плес” („Хочу в пляс”), песми која на више начина подсећа на руску верзију Афромановог хита с почетка 2000-их „Because I got high”, Неуромонах говори о традиционалним свакодневним пословима руског сељака:

Ја бих траве накосио, 
Ја бих бању подложио,
Ја бих коке нахранио,

Под у кући орибао. 

Али после, а не сад. 
Јер сад хоћу у плес! 

Мелодија је заразна, и мада је већина песама овог бенда смештена у историјски контекст далеко од урбаног живота већине савремених Руса, оне су изненађујући актуелне. Можда је у питању то што просечан руски човек још има везу са „дачом”, викендицом, где многи и даље гаје поврће и воће. Можда је то једноставан приказ традиционалног живота у новом контексту. О чему год да се ради, Неуромонах без сумње доноси свеж приступ традиционалној и денс музици.

Познати руски музичар Сергеј Шнуров (из групе „Лењинград”) описује бенд Неуромонаха као „комбинацију неспојивог, они су православни атеисти, и верујући комунисти”. После три године и милион прегледа на Јутјубу, објављеног албума и небројених турнеја, једно је сигурно: Неуромонах је догурао далеко и иде даље не само као музичка пародија.

Њихов нови албум је доспео на листу топ-10 на руском Ајтјунсу, а њихови концерти широм земље су им донели награду Јандекса за „Најбољег руског независног извођача године”. То значи да их вреди послушати (и погледати).

(Узгред, ако сте икада осетили да вам је тешко да доживите народну музику, можда је ово права ствар за вас.)

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!