„Ја сам Московљанка”, рекла је она за портал Мослента. „Детињство ми је прошло готово неприметно, али сам се заљубила у нека места у граду као што је Дом пионира на Воробјовим горама, где ме је мајка водила на различите радионице.”
„Много волим речне обале, и сама живим поред реке. Бројна сећања ме везују за места око Ришке станице метроа, где сам студирала. Мислим да је најзанимљивије место тамо Музеј железничке технике.”
„Када сам студирала визуелне уметности, морали смо сваке недеље да урадимо одређени број скица. А сви професори су нам говорили да за то не постоји боље место од јавног саобраћаја”, каже Надира.
„Сваког дана се возим метроом. То ми је омиљено превозно средство. Не могу да кажем колико сам цртежа тачно направила за време вожње.”
„Понекад се дешавало да мушкарци који су мало више попили траже од мене да их нацртам. И љуте се када одбијем.”
„Буде ми непријатно када неко примети да га цртам. Обично одмах прелазим на другу особу.”
„Мрзим када неко од других путника почне да гледа шта радим на мом таблету.”
„Раније сам цртала оловком или танким фломастером у блоку, али онда се у мом животу појавио iPad Pro... У почетку сам се само бојала да ми га не украду.”
„Понекад је особа коју цртам веома занимљива, али деси се да изађе на следећој станици... онда брзо направим фотографију”, каже она, додајући да обично ипак обрише цртеж који није стигла да заврши. „Никада нигде не објављујем фотографије. А тешко да би неко себе препознао на цртежу.”
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
