Изложба „Руски стрип Краљевине Југославије“ отворена је 1. октобра у Дому руског зарубежја у Москви.Изложени су оригинални цртежи руских емиграната – цртача стипова – Константина Кузњецова, Ивана Шеншина, Алексеја Ранхнера, Јурија Лобачова, Николаја Навојева и других. Ирина Антанасијевић тим поводом каже:
То је прва у историји руског стрипа у Југославији тако велика изложба на којој су представљени оригинали часописа тих година и оригинални цртежи аутора. У Русију смо донели 61 експонат и сваки је из приватних колекција и архива. Веома сам захвална људима који су нам дозволили да их изложимо. Те скице је тешко наћи и скоро немогуће купити. Сваки проналазак је за мене право чудо! Догодило ми се да дам последњих хиљаду и по динара за књигу а затим се мислим, што ли сам потрошила све паре, ко зна кад ће плата. А онда мало боље погледам: илустрацију на корици је потписао Шеншин! Испада тако да ме ти цртежи већ сами проналазе!
Зато и нисам у стању да кажем који је експонат за мене важнији, јер се одавно бавим овом темом и има периода кад ме више интересује један уметник, затим други. Заљубим се, заинтересујем се за његов живот, сазнајем детаље биографије, све о његовом стваралаштву. И када смо припремали ову изложбу ограничили смо се оригиналним цртежима, јер нема их пуно, и нисмо претерали у жељи да покажемо све.
Захвална сам српским сликарима Алекси Гајићу и Радету Товладијцу на помоћи, у организацији изложбе много су урадили Снежана Жупан и Зоран Стефановић, захвална сам такође Марини Сорокиној из Дома руског зарубежја и Ранки Рађеновић из Архива Југославије на помоћи у састављању каталога и многим другим колегама.
Имали смо жељу да испричамо руској публици о људима који су створили жанр стрип не само у Краљевини Југославији, већ и у осталој Европи, а то су били наши руски емигранти! Желели смо да представимо све оне сликаре, сценаристе, издаваче који су стварали феномен стрипа Југославије, да вратимо њихова имена у Русију и да покажемо да и поред неког утиска да је то туђ жанр, он је у ствари наш и створили су га руски сликари. И чини ми се да то може да промени неки презриви однос према жанру стрип, јер то није карикатура, то је жанр у ком постоји апсолутно све, као и у књижевности: и фантастика, и драма, мелодрама, озбиљне психолошке ствари. Стрип је својеврсна визуелна књижевност. И веома радује то што су управо руски цртачи стрипова родоначелници образовног стрипа у Југославији, управо је преко њих почела да се преводи руска и страна дечија књижевност.
Експонати изложбе су оригинални: „Швејк“ Ивана Шеншина, а не Јозефа Ладе, како смо навикли; „Тихи Дон“ беле гарде; „Старац Хотабич“ без совјетског пионира Вољке; „Тарас Буљба“ са енглеском глумицом Патрицијом Рок и много тога другог.
Али најлепше је то што су на изложбу дошли потомци тих руских цртача стрипова: рођаци Николаја Навојева и Јурија Лобачова и просто је невероватан осећај када видите како се две различите епохе додирују!
А ја већ радим на другој изложби која ће бити посвећена стваралаштву цртача стрипа Сергеја Соловјовa.