Пет ремек-дела великана руске књижевности Ивана Тургењева која морате прочитати

1. „Ловчеви записи“ – сазнајте више о свакодневици и начину живота кметова у руској провинцији

По повратку из иностранства у Русију ловац лута са псом и записује различите случајеве из живота обичних сељака.

Кмет по имену Хор не уме да чита, али је промућуран и чак је успео да се обогати. Он зна како се треба опходити са власником имања, и захваљујући томе чак живи одвојено од осталих сељака.

Са друге стране, Арина је била слушкиња код жене петербуршког грофа. Газде нису дозвољавале својим слушкињама да се удају, па је гроф послао Арину у село чим је затруднела са лакејем. Дете јој је умрло, а тамошњи воденичар ју је откупио од власника и оженио се њоме.

Ова збирка приповедака донела је Тургењеву невероватну популарност. Са друге стране, цензор који је одобрио њихово штампање избачен је са посла на личну интервенцију цара Николаја I, јер је писац превише отворено критиковао кметство. Може се рећи да је ово једно од ретких дела руске књижевности 19. века где у првом плану нису племићи, него обични сељаци.

2. „Очеви и деца“ – упознајте филозофска схватања племства средином 19. века

Мрачни интелектуалац Базаров са својим младим и широкогрудим пријатељем одлази његовој кући, где упознаје његовог оца и стрица. Они разговарају, али не могу да пронађу заједнички језик, будући да младе генерацие инсистирају на сопственом схватању света, на негирању правила пристојности, морала, па чак и Бога, јер је све то тада било модерно. Старија генерација не прихвата та нова схватања. У своме одрицању свега и свачега Базаров одбацује и љубав паметне и независне жене.

Из ове књиге је руско друштво сазнало да постоје људи попут Базарова, тј. нихилисти. Тургењев је исмејао и претерану еманципацију. Увео је карикирани лик даме која пуши и неспретно износи паметне мисли које је прочитала у књигама.

Свако ко бар мало познаје руску књижевност вероватно је чуо за овај роман. И његов назив је почео да се користи као уобичајении израз за одређену појаву и да се често примењује у том значењу. Захваљујући овом роману Руси су на филозофски начин осмислили вечито питање генерацијског јаза, тј. питање „очева и деце“.

3. „Асја“ – пустите сузу због несрећне љубави

Приповедач среће у Немачкој необичан пар – Гагина и његову сестру Асју... А можда му она уопште и није сестра? На крају приповедач и Асја почињу да гаје топла осећања једно према другом, али им није суђено да буду заједно.

Треба рећи да су девојке у Тургењевљевој прози увек ликови који имају дубину и читав спектар различитих емоција, као и способност за права осећања, и што је најважније – у моралном смислу су далеко постојаније од мушкараца.

Тешко да ћете у руској књижевности пронаћи много књига које имају срећан крај, поготово када је реч о љубавној причи. Ако не пронађете превод повести „Асја“, можете прочитати „Прву љубав“ – она ће вас још више дирнути и измамити вам сузу.

4. „Племићко гнездо“ – са тугом сагледајте како полако нестаје оно племство које је описано у „Рату и миру“

Племић Лаврецки је дуго живео у Паризу, али га је жена преварила па се вратио на своје наследно имање негде у централној Русији. Тамо се заљубљује у младу, принципијелну побожну верницу Лизу. Изјављује јој љубав, а онда сазнаје да се вратила његова законита супруга...

Помало декадентски роман о растурању „племићких гнезда“, о запустелим племићким имањима која су некада била пуна живота и врвела од људи. Некада се ту музицирало, дискутовало о књижевности и политици, а сада су се сви размилели по иностранству или се преселили у велике градове. Чак су и сами људи постали некако ситничави, носталгично приповеда Тургењев.

5 „Уочи нових дана“ – пожелите да оставите све и одете са вољеном особом на крај света

Јелена није била обична нежна госпођица. Она је страсно желела да помаже унесрећеним, сиромашним и болесним људима и животињама. Њена снажна личност је осећала потребу да испољи велику љубав која јој се скупљала у срцу. Једном се упознала са Бугарином, обузетим мишљу о спасењу своје земље од Турака. Он, међутим, не жели да осећање дуга према отаџбини потисне љубављу према жени.

Тургењев је био сведок Фебруарске револуције 1848. у Француској. Видео је погроме и убијене људе, тако да је у њему спласнуло револуционарно расположење. Па ипак, било му је занимљиво да прикаже управо јунака који жуди за променама.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.