Фотогалерија: Необичне (и мрачне) приче о страним амбасадама у Москви

Зграда амбасаде споља може изгледати веома лепо, али њени зидови крију многе тајне, а често и прилично мрачне догађаје.

1. Седиште британског амбасадора

Ово здање близу Кремља подигао је током 1890-их богати трговац шећером. Готски ентеријер је у оно време био доста необичан за Русију. Кажу да је после посете Москви 1994. године краљица Елизабета II рекла: „Ово је најлепша британска амбасада на свету“.

2. Седиште француског амбасадора

Данашње седиште амбасадора Француске у Москви познато је као „Кућа Игумнова“. То је презиме трговца који је крајем 19. века наручио њену изградњу.

За ово здање саграђено у псеудоруском стилу везане су многе мрачне приче. Према једној од њих трговац је направио ову вилу за своју љубавницу, плесачицу која се звала Варвара. Међутим, када је сазнао да га је она преварила узидао је њено тело у зидове здања.

Кућа Игумнова је под заштитом државе, као и сви објекти на овом списку.

3. Амбасада Новог Зеланда

Ово здање у стилу сецесије подигнуто је почетком 20. века и у почетку је припадало московском трговцу Ивану Миндовском. После револуције 1917. предато је дипломатском представништву Шведске, а касније Новог Зеланда.

4. Седиште немачког амбасадора

Одмах преко пута се налази кућа некадашњег московског трговца Јакова Шлозберга. Направљена је у стилу ренесансе. Совјетска власт је ово здање најпре ставила на располагање Великој Британији, а затим Немачкој.

5. Грчка амбасада

Архитекта Петар Бојцов је имао намеру да ову кућу користи за издавање. Ту је живео писац Антон Чехов, тако да сада службеници грчке амбасаде могу бар делимично да осете како изгледа шетати се по кући у Чеховљевим чизмама.

6. Канцеларија египатског војног аташеа

Ово здање у облику замка пројектовао је пионир стила сецесије, московски архитекта Лав Кекушев. По свему судећи, Михаил Булгаков је у свом чувеном роману ово место замислио као Маргаритину кућу.

7. Аустралијска амбасада

И ова зграда је пројектована у стилу сецесије. Почетком 20. века то је било једно од најмодернијих здања у Москви – имало је грејање, воду и струју, па чак и телефон, што је тада била велика реткост.

8. Италијанска амбасада

Пре него што ће се у њу уселити италијанске дипломате ова зграда је служила као седиште Коминтерне, организације чији је задатак био да изазове светску револуцију. А пре тога је у згради била амбасада Немачког царства. У просторијама овог здања је 6. јула 1918. убијен немачки амбасадор када су револуционарно настројени социјалисти извели неуспешни преврат против бољшевика (својих партнера из коалиције) као одмазду за мировни споразум који је Немачка склопила са Лењином.

9. Седиште амбасадора Јужне Кореје

Пре револуције 1917. ово место је припадало познатом доктору Агапиту Бељајеву. Један од његових пацијената био је чувени певач Фјодор Шаљапин. У совјетској Русији у здање се најпре уселио амбасадор Перуа, а касније је оно додељено дипломатама из Јужне Кореје.

10. Седиште уругвајског амбасадора

Здање је крајем 19. века пројектовао архитекта Фјодор Шехтељ за своју породицу. Он је у шали говорио да је то „барака са неуредном архитектуром коју таксисти третирају као протестантску цркву или синагогу“.

11. Седиште америчког амбасадора

Здање подигнуто у неокласичном стилу почетком 20. века предато је америчкој дипломатској мисији 1933. године када су Русија и САД успоставиле дипломатске односе. Американци су одмах почели активно да организују културне догађаје и да позивају у госте познате личности Совјетског Савеза међу којима су били Михаил Булгаков и композитор Сергеј Прокофјев. Прокофјев је једном чак и дириговао оркестром у „Спасо Хаусу“, како је амбасадор САД назвао ово здање због тога што се налази на Спасопесковском тргу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“