Ово здање близу Кремља подигао је током 1890-их богати трговац шећером. Готски ентеријер је у оно време био доста необичан за Русију. Кажу да је после посете Москви 1994. године краљица Елизабета II рекла: „Ово је најлепша британска амбасада на свету“.
Данашње седиште амбасадора Француске у Москви познато је као „Кућа Игумнова“. То је презиме трговца који је крајем 19. века наручио њену изградњу.
За ово здање саграђено у псеудоруском стилу везане су многе мрачне приче. Према једној од њих трговац је направио ову вилу за своју љубавницу, плесачицу која се звала Варвара. Међутим, када је сазнао да га је она преварила узидао је њено тело у зидове здања.
Кућа Игумнова је под заштитом државе, као и сви објекти на овом списку.
Ово здање у стилу сецесије подигнуто је почетком 20. века и у почетку је припадало московском трговцу Ивану Миндовском. После револуције 1917. предато је дипломатском представништву Шведске, а касније Новог Зеланда.
Одмах преко пута се налази кућа некадашњег московског трговца Јакова Шлозберга. Направљена је у стилу ренесансе. Совјетска власт је ово здање најпре ставила на располагање Великој Британији, а затим Немачкој.
Архитекта Петар Бојцов је имао намеру да ову кућу користи за издавање. Ту је живео писац Антон Чехов, тако да сада службеници грчке амбасаде могу бар делимично да осете како изгледа шетати се по кући у Чеховљевим чизмама.
Ово здање у облику замка пројектовао је пионир стила сецесије, московски архитекта Лав Кекушев. По свему судећи, Михаил Булгаков је у свом чувеном роману ово место замислио као Маргаритину кућу.
И ова зграда је пројектована у стилу сецесије. Почетком 20. века то је било једно од најмодернијих здања у Москви – имало је грејање, воду и струју, па чак и телефон, што је тада била велика реткост.
Пре него што ће се у њу уселити италијанске дипломате ова зграда је служила као седиште Коминтерне, организације чији је задатак био да изазове светску револуцију. А пре тога је у згради била амбасада Немачког царства. У просторијама овог здања је 6. јула 1918. убијен немачки амбасадор када су револуционарно настројени социјалисти извели неуспешни преврат против бољшевика (својих партнера из коалиције) као одмазду за мировни споразум који је Немачка склопила са Лењином.
Пре револуције 1917. ово место је припадало познатом доктору Агапиту Бељајеву. Један од његових пацијената био је чувени певач Фјодор Шаљапин. У совјетској Русији у здање се најпре уселио амбасадор Перуа, а касније је оно додељено дипломатама из Јужне Кореје.
Здање је крајем 19. века пројектовао архитекта Фјодор Шехтељ за своју породицу. Он је у шали говорио да је то „барака са неуредном архитектуром коју таксисти третирају као протестантску цркву или синагогу“.
Здање подигнуто у неокласичном стилу почетком 20. века предато је америчкој дипломатској мисији 1933. године када су Русија и САД успоставиле дипломатске односе. Американци су одмах почели активно да организују културне догађаје и да позивају у госте познате личности Совјетског Савеза међу којима су били Михаил Булгаков и композитор Сергеј Прокофјев. Прокофјев је једном чак и дириговао оркестром у „Спасо Хаусу“, како је амбасадор САД назвао ово здање због тога што се налази на Спасопесковском тргу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
