Деда Мраз, отелотворење руске Нове године, званично живи у Вологдској области у граду Велики Устјуг. Ту стижу писма деце из целе Русије са новогодишњим жељама. Он живи са својом унуком Сњегурочком. Без њих се Нова година не може ни замислити.
Деда Мраз се може лако препознати по црвеном или плавом капуту оивиченом крзном, по истој таквој шубари, као и дугој белој бради. У рукама држи дуги штап који, према легенди, може да замрзне или одмрзне свако живо биће.
Село Јана Кирлај у муслиманској Републици Татарстан дом је Деда Мразовог брата Киш Бабаја. Крзнени капут он је заменио плавим кафтаном, а шубару капом. Уместо унуке има ћерку по имену Кар Кизи. Са њима живе и чаробна бића: шумски дух Шурале, добри Шајтан и храбри јунак Батир.
У преводу са карелског језика Талви Уко значи „зимски деда”. Он живи у близини Петрозаводска, престонице Карелије на северу Русије, заједно са својим помагачима: ирвасима, хаскијима и маламутима. Људи га не посећују само због поклона, него и како би се провозали санкама које вуку ирваси или пси и попили чај са карелским пирошкама „калиткама”.
И даље у Карелији, али овога пута нешто јужније, у средњовековном граду Олоњец, живи још један Деда Мраз по имену Пакајне, чији изглед не указује на његов идентитет. Његово име у преводу значи „лаки мраз”. Према легенди, Пакајне је био весели момак који је волео зимску забаву и путовања. Али је такође веома волео да се дотерује испред огледала. Прича се да је у сваком граду у којем је боравио његов одраз наставио да живи. Сваке године 1. децембра сви ови одрази одлазе у Олоњец како би покушали да докажу да су они прави Пакајне. Била ово легенда или стварност (одлучите сами), данас се у његовој резиденцији одржавају народни фестивали и такмичења Деда Мразева. Пакајне је другар Талви Ука и Деда Мраза и сматра их за своју старију браћу.
Ако кренемо даље на исток, Јакутија има своја два Деда Мраза. Чисхан је оштар као зима у тајги, његово име у преводу значи „љути мраз”. Он је получовек полубик. Када му нарасту рогови, зима стиже у Јакутију, а када му рогови отпадну, долази лето. „Господар зиме” има жену, лепотицу Чолбон Куо, а његова ташта је сама Зима.
Другу страну зиме представља добри Ехе Дил, који децу вози у својим саоницама које вуку ирваси и даје им поклоне. Он има унуку Харчану, али само најупорнији путници могу да стигну до њихове резиденције у Ојмјакону, једном од најхладнијих насељених места на Земљи, где температура пада до -70 степени Целзијуса.
Ненецка верзија Деда Мраза живи на крају света, има дугу седу браду, носи традиционалну одећу северних номада, а један од његових атрибута су даире помоћу којих изводи обреде и ритуале. Јамал Ири их користи да отера зле духове из људских кућа. Ако имате неку жељу, додирните његов штап и она ће се сигурно остварити.
Џиновски Тол Бабај има повијени штап од многих година лутања Земљом. Легенда каже да је на својим путовањима научио да разговара са животињама и биљкама, али људи су га се одувек помало плашили. Само деца су желела са њим да се спријатеље. Отада он, у знак захвалности, деци доноси поклоне и позива их у госте. Лако га је препознати по љубичастом капуту и корпи од брезове коре у којој носи поклоне.
У стара времена народ у Чувашкој Републици славио је Нову годину за време празника Шурхури (буквално „овчја нога”, јер су после прославе људи хватали овце за ноге и предсказивали будућност у следећој години на основу боје, беле или црне). Главни чаробни дух чувашког празника је Хел Мучи, којем помаже његова унука Јур Пике. Међу њиховим чудима су самовар који говори, сандук жеља и „срећни” сат. Ако на новогодишње вече упознате Хел Мучија, верује се да ће вам следећа година сигурно донети срећу.
Будистички регион Бурјатија поштује свог „белог старца”. Верује се да он доноси мир, дуг живот и богатсво породици. Саган Убугун носи штап са змајевом главом, једним од главних будистичких симбола.
Име кавкаског Деда Мраза у преводу значи „Деда Ватра”. Артхурон је древно божанство сунца и ватре, које људима доноси богатство и благостање. У Осетији се уочи Нове године припрема специјални округли колач у његову част, који, према веровању, доноси срећу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
