Макс нигде није учио цртање, није се за то школовао и нема стручно образовање. У једанаестом разреду покушао је да се упише на факултет, на одсек графике али није имао довољно бодова. На крају се уписао на правни факултет, у „сумњивој установи“, недалеко од Подољска, и паралелно радио у фабрикама и градилиштима као пакер.
Жеља да напусти фабрику и физички рад замени стваралаштвом навела је Макса да се заинтересује за фотошоп. Одтада је прошло више од 12 година и он је сада хонорарни сарадник DreamWorks-а, осим рекламa за брендове попут Volkswagen-а и Mercedes-а уњегову професионалну биографију уписани су пројекти као што је „Конго: Острво лобања“ или „Камиони монструми“. Новинарка портала Russia Beyond поразговарала је са Максом Костенком о његовом раду за Холивуд из малог руског града, о томе зашто још увек живи у Подољску и како је постигао такав успех.
О сарадњи са Холивудом
После напуштања фабрике Костенко је почео да ради у дизајнерском студију, где је правио веб сајтове. Међутим, убрзо је схватио да ни то није оно што би он желео. Почео је да ради илустрације и поставља их на сајтове какав је Revision. Прво бесплатно, а онда су дошли клијенти. Када је имао довољно поруџбина за месец-месец и по дана напустио је посао.
У једном тренутку лондонском студију за специјалне ефекте био је потребан јунак попут оних које ради Костенко. Препоручили су га и он је почео да ради. „Област концептуалне уметности у филмској индустрији је прилично уска. Људи познају једни друге. Ако си се једанпут добро показао, посаветоваће те. У суштини све што сам ја радио било је да редовно ажурирам портфолио и постављам га свуда где се могло. Истина, уз опаску да су ме у професионалним круговима знали и пре сарадње с Холивудом“, каже Макс.
Најчешће се догађа да му просто пошаљу писмо с понудом и задатком, поставе рок и чекују резултат: „Моје знање енглеског није идеално, у писаној форми комуницирам без проблема, али када ме зову телефоном није ми баш најпријатније“.
Канцеларија или фриленс
Макс је раније мислио да жели да ради у фирмама каве су Pixar, Disney или DreamWorks. Међутим, после пет година рада у области концептуалне уметности дошао је до другачијег закључка.
„Фриленсери су људи који купе кајмак на пројекту. Када си запослен ниси слободан човек, дају ти да радиш све редом. У канцеларији можеш да црташ рецимо позадину или мачеве, а то није увек много занимљиво. Међутим, када треба нацртати главног јунака, клијенту је јасно да је боље да се обрати ускопрофилисаном стручњаку, који се бави само тиме. У том случају долазе код мене“, открива Костенко.
„У канцеларији људи решавају широк спектар задатака. Фриленсери раде само оно што умеју најбоље од свега, и поред тога могу да бирају с ким ће радити“.
О новцу
По његовим речима рад на филмском пројекту траје од две недеље до шест месеци. А цена радног дана концептуалног уметника на Западу у просеку износи од 500 до 1000 долара. Догађа се да достиже и 1500-2000 долара, али то важи само за врхунске ствараоце.
О животу у Подољску и „Фантастичним зверима“
Макса многи питају шта тражи у Подољску, граду од двеста хиљада становника, у коме постоји један биоскоп, али не и IMAX. Сада, када може да оде куда год пожели.
„Помало ме је збунила чињеница да сви мисле да када нешто постигнеш у животу, одмах мораш негде да одеш. Не видим никаквог смисла да негде бежим. Целог живота живим у Подољску, овде су ми породица и пријатељи. Живим поред шуме, овде је ваздух чист. Једноставно све ми одговара“.
„Фантастичне звери“ први пут сам видео у биоскопу у Москви. И нисам имао никакве нарочите емоције. За мене је то једноставно производ. Нисам секао вене од одушевљења и нисам плакао од среће када сам видео своје јунаке на платну. Поштено говорећи ја уопште нисам фан „Фантастичних звери“ и забавних садржаја који се конзумирају уз кокице. Мијазаки ми је много ближи.
„Моји пријатељи и познаници и не знају чиме се ја тачно бавим. Они само знају да нешто цртам. Зато ми ништа и не говоре, па ни немам никакву повратну информацију“.
Како настају јунаци
„Мој процес рада није повезан с инспирацијом. То није сфера у којој можеш да зависиш од таквих ствари. Ја седнем за сто и једноставно почнем да радим“, открива Макс.
По његовим речима сам процес сличан је конструисању, сви његови јунаци су комбинација врло једноставних форми, које често немају везе једна с другом. Тако се добија нешто сложено и оригинално. Студио узима скице и наставља да их дорађује и анимира. „На крају једно створење може да буде твоје шездесет одсто, а у другом само двадесет“.
Искрено говорећи, ја се према својим бићима односим прилично критично. Она ми се допадају у процесу рада, док касније налазим ситне недостатке и почињем да сумњам. У овом тренутку омиљени су ми бели мајмун који личи на лењивца из првог дела „Фантастичних звери“ (промењен је само нос) и моја верзија велике „кинеске“ мачке из друго дела. У филму она изгледа нешто другчије, али мени се чини да је моја боља“.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу