Макс нигде није учио цртање, није се за то школовао и нема стручно образовање. У једанаестом разреду покушао је да се упише на факултет, на одсек графике али није имао довољно бодова. На крају се уписао на правни факултет, у „сумњивој установи“, недалеко од Подољска, и паралелно радио у фабрикама и градилиштима као пакер.
Жеља да напусти фабрику и физички рад замени стваралаштвом навела је Макса да се заинтересује за фотошоп. Одтада је прошло више од 12 година и он је сада хонорарни сарадник DreamWorks-а, осим рекламa за брендове попут Volkswagen-а и Mercedes-а уњегову професионалну биографију уписани су пројекти као што је „Конго: Острво лобања“ или „Камиони монструми“. Новинарка портала Russia Beyond поразговарала је са Максом Костенком о његовом раду за Холивуд из малог руског града, о томе зашто још увек живи у Подољску и како је постигао такав успех.
О сарадњи са Холивудом
После напуштања фабрике Костенко је почео да ради у дизајнерском студију, где је правио веб сајтове. Међутим, убрзо је схватио да ни то није оно што би он желео. Почео је да ради илустрације и поставља их на сајтове какав је Revision. Прво бесплатно, а онда су дошли клијенти. Када је имао довољно поруџбина за месец-месец и по дана напустио је посао.
У једном тренутку лондонском студију за специјалне ефекте био је потребан јунак попут оних које ради Костенко. Препоручили су га и он је почео да ради. „Област концептуалне уметности у филмској индустрији је прилично уска. Људи познају једни друге. Ако си се једанпут добро показао, посаветоваће те. У суштини све што сам ја радио било је да редовно ажурирам портфолио и постављам га свуда где се могло. Истина, уз опаску да су ме у професионалним круговима знали и пре сарадње с Холивудом“, каже Макс.
Најчешће се догађа да му просто пошаљу писмо с понудом и задатком, поставе рок и чекују резултат: „Моје знање енглеског није идеално, у писаној форми комуницирам без проблема, али када ме зову телефоном није ми баш најпријатније“.
Канцеларија или фриленс
Макс је раније мислио да жели да ради у фирмама каве су Pixar, Disney или DreamWorks. Међутим, после пет година рада у области концептуалне уметности дошао је до другачијег закључка.
„Фриленсери су људи који купе кајмак на пројекту. Када си запослен ниси слободан човек, дају ти да радиш све редом. У канцеларији можеш да црташ рецимо позадину или мачеве, а то није увек много занимљиво. Међутим, када треба нацртати главног јунака, клијенту је јасно да је боље да се обрати ускопрофилисаном стручњаку, који се бави само тиме. У том случају долазе код мене“, открива Костенко.
„У канцеларији људи решавају широк спектар задатака. Фриленсери раде само оно што умеју најбоље од свега, и поред тога могу да бирају с ким ће радити“.
О новцу
По његовим речима рад на филмском пројекту траје од две недеље до шест месеци. А цена радног дана концептуалног уметника на Западу у просеку износи од 500 до 1000 долара. Догађа се да достиже и 1500-2000 долара, али то важи само за врхунске ствараоце.
О животу у Подољску и „Фантастичним зверима“
Макса многи питају шта тражи у Подољску, граду од двеста хиљада становника, у коме постоји један биоскоп, али не и IMAX. Сада, када може да оде куда год пожели.
„Помало ме је збунила чињеница да сви мисле да када нешто постигнеш у животу, одмах мораш негде да одеш. Не видим никаквог смисла да негде бежим. Целог живота живим у Подољску, овде су ми породица и пријатељи. Живим поред шуме, овде је ваздух чист. Једноставно све ми одговара“.
„Фантастичне звери“ први пут сам видео у биоскопу у Москви. И нисам имао никакве нарочите емоције. За мене је то једноставно производ. Нисам секао вене од одушевљења и нисам плакао од среће када сам видео своје јунаке на платну. Поштено говорећи ја уопште нисам фан „Фантастичних звери“ и забавних садржаја који се конзумирају уз кокице. Мијазаки ми је много ближи.
„Моји пријатељи и познаници и не знају чиме се ја тачно бавим. Они само знају да нешто цртам. Зато ми ништа и не говоре, па ни немам никакву повратну информацију“.
Како настају јунаци
„Мој процес рада није повезан с инспирацијом. То није сфера у којој можеш да зависиш од таквих ствари. Ја седнем за сто и једноставно почнем да радим“, открива Макс.
По његовим речима сам процес сличан је конструисању, сви његови јунаци су комбинација врло једноставних форми, које често немају везе једна с другом. Тако се добија нешто сложено и оригинално. Студио узима скице и наставља да их дорађује и анимира. „На крају једно створење може да буде твоје шездесет одсто, а у другом само двадесет“.
Искрено говорећи, ја се према својим бићима односим прилично критично. Она ми се допадају у процесу рада, док касније налазим ситне недостатке и почињем да сумњам. У овом тренутку омиљени су ми бели мајмун који личи на лењивца из првог дела „Фантастичних звери“ (промењен је само нос) и моја верзија велике „кинеске“ мачке из друго дела. У филму она изгледа нешто другчије, али мени се чини да је моја боља“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу