16 тотално ишчашених руских уметничких дела

Алексеј Козин и Олег Маслов, „Проучавалац куцања“, 1987.

Алексеј Козин, Олег Маслов
Не постоји ништа што руски андерграунд сликари не би могли да прикажу на свом платну, било да су то разјапљене чељусти, баба-крокодил или ексер у лобањи.

„ВКонтакте“ (ВК) је најпознатија руска друштвена мрежа. Ту има доста занимљивих страница чији садржај варира од еротике до озбиљних научних чланака. Једна таква страница се зове „Психоделија на совјетски начин“ и садржи слике совјетских и постсовјетских сликара авангарде и андерграунда. Скоро свака може изазвати прави културолошки шок ако посматрач није психички спреман да види тако нешто.

Не морате знати руски језик да бисте уживали у овој екстремној уметности. Само помоћу линка пређите на дотичну страницу и скролујте. За оне који желе да схвате шта све то значи одабрали смо слике које су нама најзанимљивије и додали кратак коментар.

„Кретање Мисли“, Александар Климов (1999). Климов се специјализује на такозваном научнофантастичном сликарству. Његови радови се тичу универзума, космоса и бесконачности.

„Феномена“, Павел Челишчев (1936-1938). Овај сликар у емиграцији био је близак Салвадору Далију и Паблу Пикасу и чак се такмичио са њима. Челишчев је насликао своју „Феномену“ као део триптиха „Пакао-Чистилиште-Рај“, који симболизује пакао и све ужасе у њему.

„Проучавалац куцања“, Алексеј Козин и Олег Маслов (1987). Лењинграски сликари Козин и Маслов су саоснивачи „нове дивље“ школе. На једној од њихових најпознатијих слика приказан је човек који закуцава ексер у сопствену главу.

„Поздрављам те, моје друго Ја!“, Виктор Пивоваров (1999). Пивоваров је један од оснивача совјетске концептуалне уметности у којој су идеје важније од естетике, што се и види из приложеног.

„Опасно“, Ерик Булатов (1972-1973). Можда један од најпознатијих савремених руских сликара. Булатов комбинује реалистичне пејзаже и текст, због чега његове слике остављају необичан утисак. На овој слици је натписом „ОПАСНО“ претворио живописни руски пејзаж у нешто претеће.

„Истекло ти је време“, Александар Џикија (1989). Џикија такође комбинује слику и текст, с тим што његови радови подсећају на надреалистичне и апсурдне снове.

„У потрази за историјом“, Александар Косолапов (1982). Сликари совјетског периода којима је досадила комунистичка идеологија покушали су да је разграде и исмеју. На овој слици Лењин пружа списе мудрости египатским божанствима.

„Спавач“, Василиј Шуљженко (година непозната). Један од насуморнијих руских сликара. Шуљженко приказује села која одумиру и депресивне индустријске зоне у бившем СССР-у.

„Када се екран угаси“, Георгиј Кичигин (1991). Када искључите телевизор остане само црно огледало у коме видите себе и своју усамљеност. Иста идеја је инспирисала Чарлија Брукера да створи популарну серију „Црно огледало“, само што је руски сликар из Сибира размишљао о томе неколико деценија раније.

„Соба 22“, Виктор Пивоваров (1992-1995). Текст уз слику: „Ноћу се она претварала у звер, страшно рикала иза своје преграде и гребала ноктима“.

„Срећа“, Дамир Муратов (2005). Муратов је сликар из Сибира који тражи инспирацију на депонијама града Омска (2.700 км источно од Москве).

„Мама, ја лепо живим!“, Владимир Сафонов (1989).

„Човек који зева“, Вадим Рохлин (1969). Својим авангардним сликарством Вадим Рохлин (1937- 1985) сесупротстављао званичном државном стилу социјалистичког реализма. Нажалост, Рохлинова дела су постала популарна тек након његове смрти.

„Ред“, Алексеј Сундуков (1986). Дуги редови испред сваке продавнице и несташица сваке врсте робе били су карактеристични за живот у Совјетском Савезу. Сундуков је први то пренео на платно.

Без назива, Јуло Состер (1968) Овде се нема шта рећи, једноставно лице на небу.

„Русија“, Сергеј Шаблавин (1992). Шаблавин је био физичар који се бавио кибернетиком. Волео је да експериментише са угловима и да геометријски уобличава симетричне пејзаже. Пруга је свакако пејзаж врло типичан за Русију, и зато смо управо ову слику оставили за крај нашег кратког увида у руско „психоделично сликарство“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“