Како улични сликар покушава да „спаси“ свој родни Нижњи Новгород

Улични сликар Артјом Филатов

Валериј Шибанов
Донедавно је стрит арт у Русији третиран као вандализам најобичнијих хулигана, а сада житељи градова у руској провинцији сами моле уметнике да нешто насликају на њиховим зградама.

Артјом Филатов има 27 година и жели да спаси свој родни Нижњи Новгород. Не онај свеже окречени центар у који су се прошлог лета стицали фудбалски навијачи из целог света него онај град који почиње чим се удаљите од центра и скренете у прву уличицу. Ту се, практично на дохват руке од „мејнстрима“ и цивилизације, крију старе дрвене куће. Житељи их презриво зову „гњилушке“ и „развалушке“, али управо у њима је, по Артјомовом мишљењу, сва лепота Нижњег Новгорода.

Лични радови из серије „Камење и стене“, 2011.

Неке су већ гореле, неке су потпуно запуштене, али много тога се још може спасти. Артјомова жеља је да људи промене свој однос према свему што је старинско, да намерно свраћају са главних улица у сокаке и неугледна дворишта и виде ове куће.

Маслачак

Филатов је најпре сам покушао да прекроји „менталну карту Нижњег Новгорода“, како он воли да каже, па је од 2011. године осликавао запуштене и нагореле куће, за шта му није била потребна званична дозвола. А затим је почео да тражи одобрење станара да ослика и њихове куће. Тражио је нестандардна решења и методе, и на крају дошао до закључка да је ту потребан неки свеобухватнији социокултурни процес. И пружила му се прилика.

Јоргован

Алтернативне знаменитости

Уз подршку непрофитног фонда у коме је радио, Артјом је одлучио да организује фестивал уличног сликарства. Најбољи улични сликари из целе земље позвани су да осликају старе куће и да улепшају изглед „дрвеног“ Нижњег Новгорода. Да би нека историјска кућа учествовала у овом програму, било је потребно да власник напише молбу. За дивно чудо пријавио се велики број људи. Испоставило се да станари уопште не доживљавају своје куће као прастаре и не желе да их напусте. Напротив, они живе у њима и брину се о њима, тако да су са задовољством прихватили идеју да се њихов дом претвори у алтеративну туристичку знаменитост.

Тимофеј Радја (Јекатеринбург) и Стас Добри (Москва), заједнички рад двојице сликара под називом „Чипке сећања“ на кући у улици Нестерова 35 у оквиру фестивала уличног сликарства „Нови Град: Древни“ 2015. године.

Тако је овај смели експеримент прерастао у читав један фестивал под називом „Нови Град: Древни“, који је одржаван у Новгороду од 2014. до 2016. Организатори су се састали и поразговарали са сваким власником. Испоставило се да су то веома различити људи са различитим животним причама, али су сви они сентиментално везани за свој родни дом.

„Када сам рођена 1943. године донели су ме у ову кућу и ставили на овај кревет. И цео живот сам овде живела, спавала и волела. И живот мојих пријатеља и комшија исто тако је везан за ову кућу. Везан је сваким нервом, сваком мишљу, сваким добрим осећањем и поштовањем према ономе што је некада било. Да, ми смо везани за ову кућу. Због тога није могуће да се растанемо од ње“, каже Татјана Рукавишњикова-Новикова, сувласница куће у Нестеровој улици.

Алексеј Лука (Москва), улица Анрија Барбјуса 17, рад московског сликара Алексеја Луке на згради у улици Анрија Барбјуса 17 у оквиру фестивала уличног сликарства „Нови град“, 2014. године.

„Мој дом је нешто најсветлије што имам у животу. Сањао сам чак и страшне кошмаре као да сам га изгубио и не могу да га пронађем“, каже други станар Јуриј Куликов.

Андреј Олењев, улица Славјанска 4, рад нижњеновгородског сликара на кући у улици Славјанска 4, у оквиру фестивала уличног сликарства „Нови Град: Древни“, 2015. године.

Поред тога, испоставило се да су власници људи који заузимају активну грађанску позицију. Та околност је било од велике помоћи Артјому и организаторима да преброде све бирократске препреке и изваде све потребне папире, како би све било по закону.

Филм „Топли зидови“ о фестивалу 2015. године

„Назад у своју кућу“

Артјом је учинио све што је у том тренутку могао како би се појединачне куће преобразиле, а затим је одлучио да иде још даље. У центру Нижњег Новгорода пронашао је напуштену дрвену кућу у којој је некада био Музеј нижњеновгородске интелгенције и одлучио да га „поврати у живот“. „Кућа је била напуштена, у њој није било чак ни струје“, прича Артјом.

Изложба „Назад у своју кућу“

Уложио је велике напоре да уведе воду и струју, и да врати тој кући некадашњу лепоту. А онда је дошао на идеју да ту поново отвори музеј, и то би могло бити згодно место за грађанске дискусије, где би он могао да промовише своја схватања.

Изложба „Назад у своју кућу“ била је посвећена преуређењу градског амбијента. Доживела је велики успех и чак је добила важну награду „Иновација“, везану за савремену уметност, као најбољи регионални пројекат 2017. године.

Изложба „Назад у своју кућу“

У овом подухвату Артјом је морао да се бори за опстанак ове зграде. Током припрема и уређивања града поводом Светског првенства у фубалу било је планирано да се ова стара кућа у центру заклони банером (с обзиром да је објекат културног наслеђа и не може се тек тако окречити него би се морала рестаурисати по одређеној технологији). Међутим, Артјом је издејствовао да зграда остане таква каква је.

Артјом Филатов

Донедавно су градске власти углавном биле неутралне када је реч о Артјомовим пројектима и нису узимале активног учешћа у њима. Недавно су, међутим, нови губернатор и градоначелник најавили преуређење историјског простора у граду. Артјом се нада да ће њихова обећања бити реализована.

Изложба у крематоријуму

Сада је Артјом потпуно посвећен припреми изложбе на врло неуобичајеном месту – у новом приватном крематоријуму. У ту сврху се озбиљно позабавио истраживањем кремације и посетио уметничку резиденцију у Швајцарској. „Предложио сам да се направи изложба на којој бисмо могли показати како се човек испраћа на последње путовање, како га се људи сећају и покушавају да сумирају резултате његовог живота. То је добра прилика да се поразговара о овој табу теми у руском друштву“, сматра Артјом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“