Зашто уметник Андреј Кузкин прави скулптуре од хлеба?

Хлебни човек, који сада заузима централно место у радовима Андреја Кузкина, још пре 15 година уопште није занимао овог уметника. Он тада није ценио антропоцентризам, тј. сматрао је да се у култури не треба усредсређивати на човека.

Своју уметничку каријеру је почео сликањем апстрактних пејзажа. Сликао је само небо и земљу у техници гваш на папиру. Касније му је очух, сликар Јевгениј Гор, посаветовао да пређе на озбиљније материјале, и тако су се појавиле тродимензионалне концептуалне инсталације. Кузкин је помоћу цемента, песка и глине почео да приказује земљу, истопљено олово је користио за визуелизацију воде а истопљени алуминијум за небо. „За органску материју и траву користио сам праву сламу, коју сам натапао лепком ПВА. То је била својеврсна наивна првобитна алхемија. Радови су у неком смислу подсећали на Анселма Кифера или Антонија Тапиеса, или на уметност становника Папуа Нове Гвинеје, како ми рече један мој комшија из села“.

open-gallery.ru

Андреј је истовремено почео да се бави и перформансом. У уметничким круговима је добро запамћен његов први покушај у тој области, 2008. године на Бијеналу уметности младих у Москви. Он се тада везао око струка конопцем причвршћеним за центар плитког базена напуњеног свежим бетоном и ходао укруг докле год је имао снаге да „меси“ бетон који се стезао.

Од гваша и цемента до хлеба

Учествовао је у изложбама и бијеналама, добијао награде, да би на крају дошао до закључка да у свом пластичном систему треба да пронађе место и за човека, и да му одабере засебан материјал. Хлеб му је деловао као најпогоднији материјал, који уједно није ни типичан, а касније је схватио да је тиме дотакао неколико културних кодова.

„Са једне стране, хришћанска симболика (хлеб као симбол тела Христовог) и симбол жртве чак у предхришћанско доба (сав онај „хлеб и со“ приликом сусрета), а са друге стране руска робијашка традиција прављења фигура од средине хлеба. Све се то стекло, стопило и слепило у мојој глави у једну моћну енергетску грудву“, објашњава Андреј.

Поред свега, у Русији је хлеб још и симбол ситости. То је Русима веома драг „материјал“, помоћу кога се може говорити о заједничким стварима: „Сви имају тело, и оно је трулежно. Тако и хлеб није вечан материјал. Он није као бронза, он се распада“.

Алексеј Куденко/Sputnik

Кузкин је 2010. године приредио сопствену изложбу „Хероји левитације“ у галерији фондације Stella Art. Ту је први пут показао своје хлебне фигуре – три огромне обнажене особе које својим позама показују да за њих земљина тежа не представља оптерећење.

Годину дана касније су те фигуре изложене у Венецији, али је уметник био крајње разочаран. Учинило му се да нико ништа није схватио.

„Сав онај симболизам о коме сам говорио тамо се не препознаје. То је превасходно руска тема, са њеним урођеним комплексом жртве... Са бескрајним трпљењем и непоштовањем личности конкретног човека, са суровошћу и уједно сентименталношћу... А и хлеб тамо нема ону симболичку обојеност... Тамо је то обична храна“, каже Андреј.

Алексеј Куденко/Sputnik

После тога је уметник одлучио да „крене у народ“ и организовао акцију у оквиру које је направио много малих фигура и почео да их продаје у подземном пролазу близу свог атељеа у улици Хљебозаводски Пројезд у Москви. „Смешно, зар не?“ Фигурицу је купио само један дечак од неких осам година за пет рубаља, а два сата касније полиција је отерала уметника из пролаза.

Тај перформанс је Кузкин снимио на камеру и показао видео-снимак на наредном бијеналу у Венецији. Андреју се чини да је странцима то већ било разумљивије, јер је имало контекст: „Сви они 30-годишњи наркомани на штакама, угојене бабе и обични радни људи који живе у мом насељу на југу Москве... А не само хлебне фигурице“.

Годину дана касније он је опет „кренуо у народ“. Читавих недељу дана је правио антропоморфне фигурице заједно са затвореницима краснојарског затвора „Бели лабуд“. О томе је снимљен и филм у коме има много Кузкинових дијалога са „филозофски“ настројеним затвореницима.

Оне се размножавају!

Ускоро ће бити окончан Андрејев боравак у уметничком седишту московског креативног кластера „Фабрика“, где је провео последњих годину дана. Овде су његове људске фигурице еволуирале, „смањиле су се, размножиле и постале тужније“. У атељеу има 1.104 људске фигурице висине 10-15 цм, које ће бити део велике инсталације „Молиоци“. Фигуре ће бити убетониране у кутијице од цемента, спаковане у три зида димензија 440х360х360 цм. Кузкин планира да их изложи у некој московској галерији, засада није одлучио у којој.

Олег Краснов

„Желео бих да скупим све скулптуре на једно место и направим велику ’хлебну’ изложбу. Не знам зашто, али ми се чини да није само мени стало до тога...“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.