Зашто уметник Андреј Кузкин прави скулптуре од хлеба?

Хлебни човек, који сада заузима централно место у радовима Андреја Кузкина, још пре 15 година уопште није занимао овог уметника. Он тада није ценио антропоцентризам, тј. сматрао је да се у култури не треба усредсређивати на човека.

Своју уметничку каријеру је почео сликањем апстрактних пејзажа. Сликао је само небо и земљу у техници гваш на папиру. Касније му је очух, сликар Јевгениј Гор, посаветовао да пређе на озбиљније материјале, и тако су се појавиле тродимензионалне концептуалне инсталације. Кузкин је помоћу цемента, песка и глине почео да приказује земљу, истопљено олово је користио за визуелизацију воде а истопљени алуминијум за небо. „За органску материју и траву користио сам праву сламу, коју сам натапао лепком ПВА. То је била својеврсна наивна првобитна алхемија. Радови су у неком смислу подсећали на Анселма Кифера или Антонија Тапиеса, или на уметност становника Папуа Нове Гвинеје, како ми рече један мој комшија из села“.

open-gallery.ru

Андреј је истовремено почео да се бави и перформансом. У уметничким круговима је добро запамћен његов први покушај у тој области, 2008. године на Бијеналу уметности младих у Москви. Он се тада везао око струка конопцем причвршћеним за центар плитког базена напуњеног свежим бетоном и ходао укруг докле год је имао снаге да „меси“ бетон који се стезао.

Од гваша и цемента до хлеба

Учествовао је у изложбама и бијеналама, добијао награде, да би на крају дошао до закључка да у свом пластичном систему треба да пронађе место и за човека, и да му одабере засебан материјал. Хлеб му је деловао као најпогоднији материјал, који уједно није ни типичан, а касније је схватио да је тиме дотакао неколико културних кодова.

„Са једне стране, хришћанска симболика (хлеб као симбол тела Христовог) и симбол жртве чак у предхришћанско доба (сав онај „хлеб и со“ приликом сусрета), а са друге стране руска робијашка традиција прављења фигура од средине хлеба. Све се то стекло, стопило и слепило у мојој глави у једну моћну енергетску грудву“, објашњава Андреј.

Поред свега, у Русији је хлеб још и симбол ситости. То је Русима веома драг „материјал“, помоћу кога се може говорити о заједничким стварима: „Сви имају тело, и оно је трулежно. Тако и хлеб није вечан материјал. Он није као бронза, он се распада“.

Алексеј Куденко/Sputnik

Кузкин је 2010. године приредио сопствену изложбу „Хероји левитације“ у галерији фондације Stella Art. Ту је први пут показао своје хлебне фигуре – три огромне обнажене особе које својим позама показују да за њих земљина тежа не представља оптерећење.

Годину дана касније су те фигуре изложене у Венецији, али је уметник био крајње разочаран. Учинило му се да нико ништа није схватио.

„Сав онај симболизам о коме сам говорио тамо се не препознаје. То је превасходно руска тема, са њеним урођеним комплексом жртве... Са бескрајним трпљењем и непоштовањем личности конкретног човека, са суровошћу и уједно сентименталношћу... А и хлеб тамо нема ону симболичку обојеност... Тамо је то обична храна“, каже Андреј.

Алексеј Куденко/Sputnik

После тога је уметник одлучио да „крене у народ“ и организовао акцију у оквиру које је направио много малих фигура и почео да их продаје у подземном пролазу близу свог атељеа у улици Хљебозаводски Пројезд у Москви. „Смешно, зар не?“ Фигурицу је купио само један дечак од неких осам година за пет рубаља, а два сата касније полиција је отерала уметника из пролаза.

Тај перформанс је Кузкин снимио на камеру и показао видео-снимак на наредном бијеналу у Венецији. Андреју се чини да је странцима то већ било разумљивије, јер је имало контекст: „Сви они 30-годишњи наркомани на штакама, угојене бабе и обични радни људи који живе у мом насељу на југу Москве... А не само хлебне фигурице“.

Годину дана касније он је опет „кренуо у народ“. Читавих недељу дана је правио антропоморфне фигурице заједно са затвореницима краснојарског затвора „Бели лабуд“. О томе је снимљен и филм у коме има много Кузкинових дијалога са „филозофски“ настројеним затвореницима.

Оне се размножавају!

Ускоро ће бити окончан Андрејев боравак у уметничком седишту московског креативног кластера „Фабрика“, где је провео последњих годину дана. Овде су његове људске фигурице еволуирале, „смањиле су се, размножиле и постале тужније“. У атељеу има 1.104 људске фигурице висине 10-15 цм, које ће бити део велике инсталације „Молиоци“. Фигуре ће бити убетониране у кутијице од цемента, спаковане у три зида димензија 440х360х360 цм. Кузкин планира да их изложи у некој московској галерији, засада није одлучио у којој.

Олег Краснов

„Желео бих да скупим све скулптуре на једно место и направим велику ’хлебну’ изложбу. Не знам зашто, али ми се чини да није само мени стало до тога...“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!