„Деца једу Лењина“ и још девет најлуђих акција руских уметника

Перформанси уметника акциониста у Русији, као и у целом свету, одражавају реакцију стваралаца на друштвене и политичке догађаје. Тај израз је често оформљен као провокација, понекад и незаконита. Такве акције се често завршавају хапшењем или покретањем кривичног поступка. Сетимо се најшокантнијих примера перформанса у савременој историји Русије.

1. „Э.Т.И.-текст“

Акција „Э.Т.И.-текст“ и њени учесници на Црвеном тргу.

Анатолиј Осмоловски

Млади уметници из покрета „Э.Т.И.“ („Експропријација територије уметности“) приредили су 1991. године непосредно на Црвеном тргу акцију „Э.Т.И.-текст“ у знак протеста против забране псовања на јавним местима. Они су 18. априла својим телима направили најчешће коришћену руску срамотну реч „са три слова“.

Акција је трајала отприлике један минут, после чега је милиција све учеснике привела у станицу, и убрзо затим пустила.

Подстрекач овог протеста био је Анатолиј Осмоловски, један од оснивача московског акционизма током 1990-их. Против њега је због тога подигнута оптужница за груб хулигански гест, али суђења није било – поступак је обустављен јер суд није окарактерисао гест као прекршај.

2. „Бесан пас“

Уметник Олег Кулик обнажен на повоцу имитира пса и напада на људе, 23. новембар 1994, Москва.

Reuters

Олег Кулик је своју каријеру почео као уметнички директор и уметник приватне московске галерије „Риџина“, а после одлуке да напусти ову фирму остао је без сталних извора прихода. У једном интервјуу он је шаљиво рекао да је једном човеку предложио да чува улаз у његову галерију обећавши да ће бити веран као пас на ланцу.

Тако је Кулик 1994. приредио свој први перформанс под називом „Бесан пас“. Обнажени уметник је глумио пса и јуришао на људе. На повоцу га је кроз град водио други акциониста Александар Бренер.

Лик човека-пса је постао својеврстан Куликов заштитни знак током наредних 20 година. Он је такву акцију поновио у Цириху где је плашио људе и одгонио их од изложбе Ника Пиросманија, а 1997. је стигао и до Њујорка где је извео акцију „Ја уједам Америку, Америка уједа мене“.

3. „Рођење сунчаног човека“

Уметник император ВАВА.

Фјодор Савинцев /TASS

Како сам уметник тврди, нико пре њега у Русији није учинио тако нешто. Дакле, 1995. година, Комбинат за производњу сладоледа „Ајс-фили“, отварање изложбе „Залеђена уметност“. Император ВАВА (псеудоним Владимира Александрова) седео је у фоајеу, и скалпелом урезивао у кожу на својим грудима круну. Затим је скупљао крв сладоледом, распоређивао „десерт“ на послужавник и нудио гостима да се послуже.

„Када сам радио тај перформанс непрекидно су севале десетине блицева (узгред, никада касније није било толико фотоапарата)“, написао је 2009. године уметник у свом блогу на сајту Livejournal.

4. „Прва рукавица“

Акција уметника Бренера на Црвеном тргу.

Kommersant

Већ поменути Александар Бренер је 1995. одлучио да „изазове“ првог председника Русије Бориса Јељцина. Био је мразан фебруарски дан када је Бренер изашао на Црвени трг у боксерским рукавицама и шортсу, и почео да скандира: „Јељцине излази!“

Ова акција је ушла у историју под називом „Прва рукавица“. Био је то протест против увођења трупа у Чеченију по указу који је потписао Јељцин.

Милиција је привела „боксера“ тек након сат и по, и убрзо затим га је пустила.

5. „Барикада“

Дмитриј Головков

Усред кризе 1998. године уметници Авдеј Тер-Огањан и Анатолиј Осмоловски извели су најмасовнији руски акционистички перформанс на Великој Никитској улици у Москви, где су подигли праве барикаде. Преградили су пролаз картонским кутијама, а онда су на ту гомилу подигли транспаренте са паролама на руском и француском језику. На тај начин су обележили 30-годишњицу француске студентске револуције 1968.

Уметници су поставили властима низ захтева међу којима је била и месечна исплата суме од 1.200 долара сваком учеснику акције, дозвола употребе наркотика и право на бесплатно и безвизно путовање по целом свету.

Након три часа колона је кренула према Кремљу скандирајући: „Ми смо победили! И сада идемо да се шетамо кроз побеђени град!“, после чега је учеснике растерала милиција.

6. „Маузолеј. Ритуални модел“

Учесници акције „Маузолеј. Ритуални модел“ пробали су по комадић копије мумије великог вође у природној величини. Аутор ове кондитерске „скулптуре“ је Јуриј Шабељников. На припрему „Лењина“ је потрошено 52 кг крема.

Виктор Великжањин/TASS

Замислите салу за обављање погребних услуга са мртвачким сандуком у средини. Чује се погребна музика, а људи један за другим прилазе да се опросте од покојника. А сада замислите да је у мртвачком сандуку вођа светског пролетаријата Владимир Лењин, тачније торта направљена тако да личи на њега, а људи прилазе и свако поједе парченце вође.

Иронична акција Јурија Шабељникова у галерији изведена је 1998. године, али су је многи дочекали на нож. Вероватно је сећање на совјетске идоле тада још увек било свеже.

Новине су тада писале да су само „крајње ненормалне и сулуде особе са болесном психом могле да приреде овај аморални и светогрдни чин“. Ово „цинично вређање сећања на великог вођу“ разматрано је чак и у парламенту. Један од посланика је позван на акцију, али је он одбио да учествује у „људождерству“.

7. „Млади безбожник“

Уметник Авдеј Тер-Огањан, организатор акције „Млади безбожник“, Москва, 1998.

Архив А. Астахове/Википедија

На уметничком сајму одржаном 4. децембра 1998. у Москви Авдеј Тер-Огањан је приредио акцију у којој је најпре на штандовима између слика окачио репродукције икона, а затим нудио посетиоцима да их оскрнаве, и да за то добију нешто новца. Нико од посетилаца није желео у томе да учествује и тада је сам уметник почео да цепа иконе секиром. Прекинуо га је радник обезбеђења кога су позвали револтирани посетиоци.

Тадашњи патријарх Руске православне цркве Алексиј II оштро је критиковао овај чин. Покренут је кривични поступак у складу са чланом 282 Кривичног кодекса Руске Федерације који предвиђа казну за дејство усмерено на распиривање националне, расне или верске мржње. Тер-Огањан је побегао из земље и затражио политички азил у Чешкој где и данас живи. Оптужница је повучена 2010. када јој је истекао рок.

8. „Не веруј својим очима“

Олег Мавромати, акција „Не веруј својим очима“

Архив Ане Астахове/Википедија

Име Олега Мавроматија увек се асоцирало са епитетом „дрзак“. Он је био уредник панк часописа, лидер панк групе, учесник екстремистичке арт-групе „Нецезиудик“, и редитељ експерименталних филмова.

Мавромати је 1. априла 2000. године у самом центру Москве приредио дрску акцију: асистенти су га везали за дрвени крст и закуцали у његове руке ексере дуге 10 цм. На леђима су му урезали натпис: „ЈА НИСАМ СИН БОЖИЈИ“.

Мавромати је своју акцију овако објаснио: „Та сцена симболизује право страдање, праву жртву којом уметност одавно спекулише“.

Против овог уметника је подигнута оптужница у складу са чланом 282 Кривичног кодекса Русије, за распиривање националне, расне или верске мржње, али пре него што је суд донео одлуку Мавромати је побегао у Бугарску. Сада живи у САД.

9. „К...ц у заробљеништву Федералне службе безбедности“

Арт-група „Война“.

Reuters

Чланови арт-групе „Война“ („Рат“), из које је касније поникла група Pussy Riot, љубили су милиционере док су ови вршили своју дужност и приређивали су сексуалне оргије у музеју. Међутим, највише су се прославили акцијом „К...ц у заробљеништву Федералне службе безбедности“, за коју су добили чак и државну награду „Иновација“ у области савремене уметности.

Ту акцију су извели 2010. године. Нацртали су фалус дугачак 65 метара на једној половини Литејног моста на реци Неви у Санкт Петербургу. Када су се стране моста подизале цртеж је „устајао“ заједно са половином моста, и то директно преко пута зграде одељења Федералне службе безбедности.

По речима чланова ове групе, акција је била одговор на појачане мере безбедности од стране специјалних служби безбедности за време Петербуршког економског форума.

Један од активиста, Леонид Николајев, тада је приведен и кажњен је новчаном казном за ситно хулиганство.

10. „Фиксација“

Обнажени уметник Петар Павленски прикуцао је део свог тела за калдрму Црвеног трга, 10. новембар 2013. Москва.

Reuters

На Дан полиције, 10. новембра 2013. године, Петар Павленски је потпуно обнажен прикуцао своје мошнице ексером за калдрму Црвеног трга. Полиција је покрила уметника прекривачем и позвала хитну помоћ која је помогла Павленском да се ослободи.

Овај уметник је и раније био познат по протестним акцијама које су се састојале у мучењу сопственог тела (једном се обнажен умотао у бодљикаву жицу, а једном је себи зашио уста), али овде је превазишао сам себе. По његовим речима, акција је била метафора на тему политичке апатије руског друштва.

У новембру 2015. године Павленски је полио главни улаз ФСБ-а бензином, запалио га, а затим мирно сачекао привођење. Уметник је напустио Русију децембра 2016. године и тражио у Француској политички азил да би... - пажња! - октобра 2017. покушао да подметне пожар у Банци Француске на Тргу Бастиља. Уметник је у притвору провео скоро годину дана. Осуђен је на три године затвора, од којих две условно. Тренутно је на слободи. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!