Завиримо у „Лењинку”, највећу руску библиотеку (фотографије)

Антон Белицки
Руска државна библиотека или просто „Лењинка” није само Мека за научнике и књишке мољце. То је и сјајно место да пронађете мужа или жену, решавате укрштене речи, па чак и да вежбате гимнастику.

Шкљоцање фото-апарата  наводи људе удубљење у читање да подигну поглед према фотографу који се усуђује да ремети њихов мир. Натписи „поштујете тишину” овде су једнако чести као „забрањено пушење” у авионима.

Чим смо се са својом фотографском техником појавили у сали, запослени су се као јастребови обрушили на нас, тражећи да им покажемо дозволу за снимање (ми смо је, хвала Богу, имали). Са таквим чуварима највећа колекција књига у Русији је, чини нам се, потпуно безбедна.

Мало историје

Почетни фонд библиотеке чинила је приватна колекције рукописа и ретких књига грофа Николаја Румјанцева. По личном налогу цара Николаја I још 1828. године у Петербургу је основан Румјанцевски музеј. Али он није издржао конкуренцију са другим престоничким институцијама и одлучено је да се музеј пресели у Москву. Смештан је у Кућу Пашкова, једну од најлепших грађевина Москве поред самих зидина Кремља.

После Револуције 1917. године библиотека је доживела прави процват. Престоница је поново била Москва, а Румјанцевски музеј је постао главна ризница књига у земљи. За њега су подигнути нова зграда и нови магацин за књиге. Данас библиотека заузима читав кварт. А у Кући Пашкова налази се одељење нота, одељење рукописа и картографије.

У совјетско време Румјанцевски музеј је променио име у Државна библиотека СССР-а „В. И. Лењин”. У њену част добила је име и станица метроа „Библиотека имени Ленина”, отворена у непосредној близини 1935. године. Касније је библиотека постала Руска државна библиотека, а Лењин је нестао из назива. Али нови назив се није одомаћио и људи је масовно и даље зову „Лењинка”.

2013. године у Јеврејском музеју и центру за толеранцију отворено је посебно одељење библиотеке. Тамо се чува библиотека Шнејерсона, колекција религијске и световне литературе хасидских Јевреја. Притом је материјал ове колекције у потпуности дигитализован.

Мало данашњице

Када се нађете, на пример, у библиотеци Оксфордског универзитета, неизоставно ћете доживети додир древне историје. У „Лењинки”  ћете такође осетити прошлост, додуше, нешто ближу данашњици, али ипак додир са нечим чега више нема. Зелене сале, сукно на столовима и лампе - све то је пример конзервисаног социјализма са људским лицем и можда нешто најбоље што је остало од Совјетског Савеза.

„Лењинка” никад не зврји празна. Гардероба је увек пуна људи и жамора. По прелепом  свечаном степеништу непрекидно промичу девојке у кратким сукњама и уважени професори. Ексцентрична дама ватрено црвене косе неодређених година старости певушећи одлази у одељење са нотама. Она је ту скоро сваког дана.

Библиотека има неколико читаоница са компјутерима, као и бесконачне ходнике и скривене кутке са столовима, где такође можете уронити у читање. На покретној траци непрекидно пристижу различите књиге из магацина. Могу да прочитам неколико наслова: уџбеник за самостално учење италијанског, основе рачуноводства, ретко издање Пастернака.

За неке посетиоце долазак у библиотеку је један пријатан ритуал. Књиге и столови овде посебно миришу: на сукно, старо дрво ормара и паркета и на историју. Укључујете легендарну зелену лампу и урањате у чудесан свет књига.

Ту седи лепо одевен мушкарац у годинама и под лупом проучава рукопис, поред њега је озбиљна жена средњих година са наочарима, вероватно наставница. Недалеко се сместио и брадати професор, а у другом реду столова можете видети студенткиње које праве селфије. Ту су и кинески студенти, који овде долазе да уче (у студентском дому не могу да се сконцентришу).

У холу са картотеком атмосфера је нешто опуштенија. Пензионерка чита актуелне часописе како не би морала да их купује. За суседним столом мушкарац у тренерци решава укрштене речи. Можда је свратио да прекрати време док чека свој воз или је дошао да мало продрма вијуге. А ту су и они који заиста раде гимнастику. Један такав читалац, на пример, у удаљеном ходнику шири мушему и изводи своје вежбе.

Неке бројке

Фонд библиотеке данас чини преко 47 милиона јединица на 367 светских језика, међу којима су и ретки источњачки језици. Осим штампаних издања (а библиотека добија обавезан примерак свих штампаних издања), ту су и ретки рукописи, штампане верзије ликовних дела, фото-материјали, карте, ноте, периодика и нормативни документи, као и војна литература и литература о библиотекарству. Овде можете пронаћи и све дисертације одбрањене од 1951. године.

У библиотеци је за читаоце отворено 36 читаоница, а скоро у свим постоји бежични интернет. Сваке године учлањује се око 100 хиљада нових корисника. Сарадници наводе занимљиву статистику: сваке минуте врата библиотеке отвори пет посетилаца.

„Лењинка” такође ради на дигитализацији својих архива. Електронска библиотека тренутно броји већ 1,3 милиона докумената. Поред тога, у библиотеци су доступне електронске базе као што су електронска издања Cambridge University Press и издавачке куће Springer, базе различитих онлајн библиотека и архиве дигитализованих часописа (JSTOR). Комплетан списак је доступан на сајту библиотеке.

Неколико практичних савета 

У библиотеку се може учланити држављанин било које земље ако је напунио најмање 14 година. Упис је потпуно бесплатан, потребан вам је само идентификациони документ (ако вам је потребна виза за Русију, онда пасош са визом). 

Процедура траје само 10 минута. Фотографишу вас и добијате пластифицирану чланску карту. Међу студентима постоји шала да фотографија за чланску карту у „Лењинки” обично изгледа особито лоше. Данас постоји и могућност учлањења онлајн.

Када се учланите, морате да оставите капуте, јакне и велике торбе. Са собом можете понети само малу торбу и лаптоп.

Библиотека ради од 9:00 до 20:00, недеља је нерадни дан. Али будите спремни на то да ћете књигу коју желите морати да чекате, понекад и неколико сати, док стигне из магацина. Међутим, можете је наручити дан раније и тако избећи чекање.

„Лењинка” је дуго имала репутацију места где можете склопити занимљиво познанство, пронаћи жену или мужа из добре професорске породице. Неки су у библиотеку одлазили специјално с тим циљем. За пушионицу у „Лењинки” везане су бројне приче и легенде, јер су људи на разговор и дружење одлазили баш тамо. 

У Оскаром овенчаном совјетском филму „Москва сузама не верује” једна од главних јунакиња се досађује у сали „Лењинке”, тражећи добру прилику, а затим одлази у пушионицу и покушава да комуницира са младим научницима, како би је неко запазио. Запослени у библиотеци кажу да за ову познату пушионицу посетиоци и даље питају, али она више не постоји, јер је данас пушење у згради забрањено. Зато постоји одлична кантина, такође добро место сусрета.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“