Мултимедијална уметница, world music извођач и аранжер Симонида Станковић имала је ових дана запажено учешће на музичко-поетској вечери посвећеној култури и традицији руске републике Јакутије (Сахе), која је одржана у Руском дому у Београду. Забележен је и њен ранији наступ на Етнолоџи фесту на коме је извела „дивну песму о „белом коњу“ и публику увела у снажну лепоту мистичне Јакутије“.
„Када певам јакутске песме осећам се као слободан човек, то је велико надахнуће“, рећи ће Симонида Станковић која се спрема да у Београду постави јакутску представу, нешто потпуно ново, и врло озбиљно, са песмама обрађеним на њен начин, па јој је неопходан, како каже, јакутски речник.
„Моја љубав према народима сличним јакутском вуче корене из познаваања северноамеричких Индијанаца. Још као дете заволела сам ту културу, њену чистоту, љубав према животу и хармонију с природом. Све то односи се и на јакутску културу. Када сам се први пут упознала са Јакутима, пре три године у Србији, схватила сам колико тај народ све ради природно, без изобличавања културе предака. Европљани сада реконструишу своју културу, мењају је и поврх свега заборављају своје корене. Јакути су успели да сачувају непосредност, природну чистоту и поштовање према прецима. Њихови корени налазе се дубоко под земљом, они чврсто стоје и ветар не може да их обори“, каже Симонида.
Први пут за Јакуте Симонида је чула у Руском дому, када је видела плакат с натписом „Оьуохай“. Без много размишљања упутила се тамо, и како каже, осетила снажну енергију плеса у колу (осуохај).
„Бавећи се фолклором бројних народа и комуницирајући са људима, дошла сам до закључка да је проблем европских народа непознавање своје и култура других народа. Его и унутрашња конкуренција. Са друге стране, туркијска група народа познаје своје корене, и код њих нисам приметила велико ривалство. Тако је и са Јакутима, они поштују своје претке и упознати су са културом и историјом других народа. Духовне границе се шире када су вам познате културе других земаља и народа и њихово порекло“, каже Симонида и додаје да би као особа која говори енглески, француски, руски, бугарски, пољски, скандинавске језике, желела да научи јакутски језик, иако то није нимало лако, јер јој се „допада како звучи, јер има душу, живу реч, живот и енергију“.
„Поседујем много видео материјала, желим да направим документарни филм и свет упознам са причом о северном народу који је сачувао чистоту душе. Јакути су као деца, осећајни, рањиви, врло искрени, а филм би требало да послужи као едукативни материјал за све друге о искрености и човечности“, каже Станковић.
„Ми Европљани, сви се кувамо у истом казану. А Јакути су потпуно другачији, као руски Индијанци, али који се нису изгубили и воле Русију“, примећује српска уметница и додаје:
„Много сам путовала и живела у разним земљама. Много тога сам видела, али никада такво поштовање, љубав и чистоту душе. Ви имате нешто универзално, јединствено, одмах сам то осетила. Јакутија је пројекат срца. Надам се да ћу да завршим тај пројекат“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
