„Циљ ми је да људе научим да виде лепоту у стамбеним зградама, да је цене, чувају и штите.”
Ерик Шахназарјан није професионални фотограф, већ само неко ко воли свој град. Његов Инстаграм профил „Скривена Москва” (Hidden Moscow) открива вредност целине кроз посматрање детаља. Ради се о очувању изворне естетике града: дрвени прозори и врата, гвоздени гелендери на степеништима, кваке, керамичке плочице на подовима.
„Идеја за пројекат ми је дошла док сам шетао градом и привукле су ми пажњу очигледне промене на изгледу зграда: клима уређаји на фасадама, пластични прозори уместо дрвених, надоградње које нарушавају њихов изворни изглед.”
„Истовремено сам схватио да се спроводи и унутрашње преуређење које није ништа мање опсежно, укључујући уклањање аутентичних декоративних елемената, као што су украсне ивице, прозори, пећи, гвоздени гелендери на степеништима и керамичке подне плочице.”
Ериков свакодневни посао је свирање флауте у оркестру Бољшог театра, где наступа већ преко 15 година. А у слободно време флаутиста шета градом бележећи његове промене.
„Свака зграда са историјом јединствена је на свој начин. Споља можда изгледа поптуно обично, а изнутра је сасвим посебна. Или обрнуто. Морате обратити пажњу на детаље, и унутра и споља. Они више од било чега другог могу да вам открију нешто о самој згради.”
„Скривена Москва” тренутно има око 16 300 пратилаца. „Већина Московљана не мари много за изглед града. Али има и људи које занима његова историја и судбина. А судећи по порукама које добијам, њихов број је све већи.”
Ерик је поносан на то што су неке ствари очуване само захваљујући његовом пројекту. „Сачували смо прелепи гелендер у стилу сецесије. Ускоро ће бити постављен у згради у коју ће људи моћи да дођу и диве се умећу мајстора који је створио то чудо пре више од сто година. Ускоро ћу то најавити на профилу Скривене Москве.”
Ерикова страст понекад од њега захтева да се изложи ризику. „Једном сам био у згради старој преко сто година. Врата према задњем степеништу била су отворена. Прошао сам кроз њих. Био сам изненађен што су врата отворена, а простор празан. Одлучио сам да мало разгледам. Кад сам се вратио, врата су била закључана. Морао сам да се извучем кроз прозор и да се спустим по неким скелама.”
Станари су понекад сумњичави према некоме ко фотографише улаз њихове зграде. „Данас људи имају мање поверења у непознате. И не кривим их. Са друге стране, неки од њих су били расположени да ме пусте у своје станове и испричају ми дивне приче о својим животима и породицама. Често са таквим људима остајем у контакту.”
„Моја мисија је да причам о чуду које представља свака зграда, о томе да је она као слагалица, препуна детаља који једино заједно откривају првобитни концепт архитекте, и о значају ових детаља за целокупни изглед зграде”, каже Ерик.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
