Седам најбољих савремених филмских драма из Русије и о Русији

Јуриј Биков/Kinovista, Forever Films Media, Coda, Sharm Holding, 2018
Туга, патња, животни конфликти и сломљене људске судбине... Руска кинематографија се, као и књижевност, са посебним жаром бави овим темама. Подсетимо се најпопуларнијих остварења из последњих десетак година која се баве личном и друштвеном драмом.

„Аритмија” Бориса Хлебњикова (2017)

Шта да очекујете: драму о лекарима, што је једна однајтежих професија у савременој Русији

Катја и Олег су брачни пар лекара у тридесетим годинама. Олег ради у возилу хитне помоћи, а у слободно време пије. Катја спасава животе оних које у хитну довезе њен муж, а код куће размишља о томе како јој је такав живот смртно досадан и жели да се разведе.

Овај филм је сложени двоструки портрет двоје блиских људи, чији заједнички живот пуца под теретом вишегодишњег замора од узајамних односа и самопожртвовања ради спасавања туђих живота.

Филм „Аритмија” је постао хит међу медицинским радницима. Нико раније није тако прецизно кинематографским језиком описао њихов свет. Али, ни широка публика није остала равнодушна. Неки гледаоци кажу да је читава биоскопска дворана ридала пратећи драму између главних ликова.

„Комбинат 'Нада'” Наталије Мешчањинове (2014)

Шта да очекујете: атмосферу најсевернијег града на свету, где је нада исто тако ретка појава као и сунчева светлост

Нориљск је град иза поларног круга, где  практично сви одрасли становници раде у локалном индустријском комбинату. За то време млади слободно време проводе испијајући вотку на обали отровног „техничког” језера. Они немају шта друго да раде. У центру драме је млада медицинска радница Надја и њен унутрашњи конфликт на тему: „отићи или остати”. Она притом нема новца за пут, а родитељи и пријатељи јој стално говоре: „Ти више нигде ниси потребна!”

Филм Мешчањинове приказан је на фестивалу у Ротердаму, а у Русији је проглашен за почетак новог таласа у кинематографији, јер у њему глумци на екрану коначно говоре као људи у стварном животу. Без икаквих књижевних аспирација, само народни хардкор.

„Живети” Василија Сигарева (2012)

Шта да очекујете: путовање мртвих до света живих

Сваки од десет јунака овог филма налази се на самом прагу среће, али она за њих ипак остаје недостижна. Сви ће морати да се сретну са смрћу због трагичних околности. Неко ће смрт прихватити, а неко остати сам са својом тугом.

Али, главна питања филма су: „Постоји ли живот после смрти вољених особа? И ако постоји, како му се вратити?” Сигарев приказује све могуће варијанте, а глумица Јана Тројанова, која глуми девојку којој је умро младожења, толико верно преноси њене емоције да је човеку неподношљиво болно док је гледа.

Филм Сигарева освојио је престижну награду FIPRESCI коју додељује федерација филмских критичара и новинара у Висбадену. Критичари гледање овог филма пореде са бављењем екстремним спортом, јер изазива снажно лучење адреналина. 

„Ловац” Бакура Бакурадзеа (2011)

Шта да очекујете: магију „спорог” филма

Фармер живи у руској забити заједно са женом и сином-инвалидом. Њихов живот се одвија споро и монотоно. Једном он ангажује две раднице из локалне казнене колоније за неки посао и у једну од њих се заљубљује...

Иако филм има романтичан почетак, он нема никакве везе са љубавним заврзламама и узбудљивим преокретима. Заплет истински почиње тек четрдесет минута пре краја двочасовног филма, али оставља снажан утисак. Према речима критичара Јевгенија Гусјатинског, Бакурадзе је једини редитељ који уме да снима руске пределе, не користећи клишее. 

„Бајка о тами” Николаја Хомерике (2009)

Шта да очекујете:  причу о савременој Пепељуги, која одлази у таму да у њој пронађе светлост

Геља је потпоручник полиције. Сваког дана на послу она види како људи остају неосетљиви на туђе проблеме и живе (метафорички) у мраку. У свом приватном животу такође не налази срећу: усамљена је и сања о великој љубави.

Али, у овој бајци добри принц о којем сања Геља неће доћи. Савремена верзија бајке има другачију поруку: у животу сваког од нас имамо све што нам је потребно да чак и у самоћи изађемо из најцрње таме. Човек само мора бити одлучан у својој жељи да пронађе светлост.

„Фабрика” Јурија Бикова (2018)

Шта да очекујете: снажну друштвену драму  
Фабрика која производи бетонске плоче доспева у кризу. Кризу људских односа. Локални олигарх затвара фабрику у којој већ три месеца људима није исплатио зараде. Триста радника остаје на улици, али само њих шесторо одлучује да се са њима не може тако поступати.

Тако почиње, према речима редитеља, „мишићави филозофски акциони филм о колхозницима у кожи и са аутоматима”. Питање друштвене неједнакости је тема читавог филма, који досеже ниво метафоре примењиве на цело руско друштво.

„Нељубав” Андреја Звјагинцева (2017)

Шта да очекујете: патњу због изгубљене љубави

Млади брачни пар пролази кроз развод, при чему ниједно од њих нема жељу да настави да се брине о заједничком детету. Толико су заузети свађом, увредама и односима са новим љубавницима да и не примећују одмах када њихов син Аљоша нестане. То је почетак заплета у породичној апокалипси, у којој је свако навикао да за своју несрећу оптужује другу страну, а никад себе самог.

Као и ранији филмови Звјагинцева, „Нељубав” је био прави догађај у кинематографији. Филм је освојио награду жирија на Канском филмском фестивалу, награду „Цезар” за најбољи филм на страном језику, био је номинован за Оскара и за Златни глобус. Критичари кажу да је ово досад „најбеспрекорнији” филм познатог редитеља, који на најбољи начин садржи све што Звјагинцев уме: ту су и непристрасна камера, и детаљи изведени са великом прецизношћу, и потресна прича, и бесконачни подтексти.

 Прочитајте такође: Четири руска историјска филма које неизоставно треба погледати 2019. године

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“