Како нас Холивуд кљука лажима о совјетској историји: „СССР је био пакао на земљи“

George Mendeluk/Roadside Attractions, 2017; Daniel Espinosa/Worldview Entertainment, 2015; Edward Zwick/Bedford Falls Productions, 2008
Холивуд се већ деценијама тако активно бави демонизацијом совјетске историје да многи људи у свету не сумњају да на земљи није било горег места од СССР-а.

Дете 44 (2015) 

Агент тајне полиције Лав Демидов јури манијака који је већ убио преко 40 деце. За дивно чудо његови шефови желе да заташкају случај, а истрага постаје опасна по самог Лава.

У филму је позитиван једино избор глумаца: Том Харди, Гери Олдмен и Нуми Рапас, који покушавају да говоре енглески са руским акцентом. У свему осталом, „Дете 44“ су све саме трице и кучине. 

Сваки грађанин Совјетског Савеза је потенцијална жртва „крвавог КГБ-а“ која отима сваког другог човека и врши ликвидацију без пресуде. Стиче се утисак да половина становништва ради у полицији, а друга половина цинкари.

Над невиним сељацима се врши смртна казна у самој судници, професоре некажњено туку на универзитетима, а полицајци личе на револвераше са Дивљег запада.

Шлаг на торти је само објашњење зашто КГБ жели да заташка случај убиства деце: у социјалистичком рају нема жртава. 

Пркос (2008) 

Ово је истинита прича о јеврејској браћи Бјелски која су током Холокауста била приморана да се крију у белоруској шуми од нацистичких окупатора. Затим они организују партизански покрет који се не само бори против Немаца, већ и покушава да спасе што више Јевреја.   

„Пркос“ је вероватно најбољи од овде наведених холивудских филмова о совјетској историји јер тачно показује живот сељака у Белорусији, оружје и униформе тог времена, а немачки војници, партизани па чак и колаборационисти су приказани веродостојно.  

Непријатељ пред вратима (2001)

Радња филма је усредсређена на дуел између совјетског снајперисте Василија Зајцева (Џуд Ло) и његовог немачког супарника, мајора Ервина Кенига (Ед Харис). Тај дуел је сам по себи истинит догађај Стаљинградске битке, најкрвавијег окршаја у историји којим је драстично измењен ток Другог светског рата. 

Међутим, ратни ветерани који живе у Волгограду (тако се Стаљинград зове од 1961), били су шокирани овим филмом и захтевали су да буде забрањен. Негодовали су због тога што је у филму дата искривљена слика Црвене армије чији су командири приказани као немилосрдни деспоти, док су обични војници „ћутљиво топовско месо“. 

Довољан је пример како командири вичу на војнике, прете им и понижавају их. Транспортују их у затвореним вагонима као стоку, с тим што је сваки вагон замандаљен споља. То се ради, као што се може претпоставити, да војници не би дезертирали. Међутим, тако нешто је било забрањено. И заиста, у случају немачког ваздушног или артиљеријског напада сви ти људи затворени у вагону би изгинули.

Порука овог филма гласи: „већини совјетских војника буквално треба уперити пушку у леђа да би кренули у борбу“, што наравно остављамо на савести редитеља Жана Жака Аноа.   

Горка жетва (2016) 

Канадско-украјински филм „Горка жетва“ показује совјетску Украјину 30-их година. Према овом филму Стаљин је намерно изазвао Гладомор и изгладнео до смрти милионе Украјинаца 1932-33 године. Совјетске трупе иду по украјинским селима и одузимају храну, убијајући сваког ко им се супроставља.

До данашњег дана тема Гладомора је веома болна за Русе и Украјинце. Украјина подржана Западом тумачи ту страницу историје као геноцид украјинског народа. Али чињеница је да од глади није страдала само Украјина. Совјетски Савез је услуге брзе индустријализације плаћао новцем од неконтролисаног извоза жита, и са последицама непромишљене извозне политике суочио се већ 1932. године, када је настала финансијска криза, а затим и глад. 

Смрт Стаљина (2017) 

Ова британска комедија је изазвала велики скандал у Русији, и оцењен је као увреда совјетске историје те забрањена за приказивање у домаћим биоскопима.

И тешко је рећи како се треба понети према овом филму, јер пре свега то је фарса. Историјске личности немају скоро ништа заједничко са ликовима у филму и приказани су кроз сатиру и гротеску.  

Тајна подморнице К-19 (2002)

„К-19“ је истинита прича о совјетској подморници опремљеној нуклеарним балистичким пројектилима која се суочава са катастрофом у мору 1961. године. Међутим, када је морнарима понуђена прва варијанта сценарија били су, благо речено, шокирани: совјетском подморницом је управљала група пијаних варвара која није знала шта да ради са пловилом.

„Официри су тукли подчињене, један је сео на  нуклеарни реактор и пио вотку. Сви су непрестано псовали“, каже члан праве посаде К-19 Борис Кузмин.

Морнари су тада написал колектино писмо редитељу и глумцима, након чега је поново написано 90 одсто сценарија. Мада, наивних догађаја је остало напретек и финална верзија се кардинално разликује од оне коју су одобрили совјетски ветерани.

У сваком случају, сви су похвалили глуму Харисона Форда. „Кад га видим на екрану, морам да узмем мој лек за срце“, каже официри Јуриј Мухин. 

Чернобиљ (2019)

Ово је нова британско-америчка ТВ серија о највећој нуклеарној несрећи на територији СССР 1986. године.

Чернобиљ је јака драма о трагедији обичних људи који на почетку нису ни схватили шта их је задесило. Ако судимо по локацијама, грађевинама, траспортним средствима и ситним детаљима попут ватрогасних униформи, можемо рећи да је подухват успешан. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“