Најбољи руски еротски филмови од деведесетих до наших дана

Константин Богомолов/START, 2019
Сва је прилика да руски филм још увек учи да говори о сексуалности и експлицитне сцене приказује тако да им се може поверовати. Ево неколико примера, како је руски еротски филм еволуирао, од деведесетих до наших дана.

„Страсти по Анђелики“, 1993.

Анђелика пати од чудног и ретког синдрома, грмљавина код ње изазива претерену сексуалну жељу. У тим тренуцима невремена када мождани центри контроле затаје, она има секс с мушкарцем који први налети, а после тога наступа амнезија.  

Овакав комично-еротски лош филм с елементима мистике и детективског жанра Александра Полиникова могао је, чини се, да настане само у раној постсовјетској Русији. Апсолутно све је постало могуће, у појединим тренуцима „Страсти по Анђелики“ балансирају на ивици порнографије. А одговор на питање зашто даје реплика једног од јунака који каже: на неком другом месту, можда је то и порнић, а овде је очигледно средство.  

Овај сулуди филм у исти мах је и невероватно тачна слика времена у коме је настао, рефлектујући одсуство најмањег сексуалног образовања, културу и степен тог лудила. Колико само вреди представа твораца филма, а и народних маса, о томе чиме се бави сексопатолог (спојлер: лекар код кога долазе ради упражњавања секса...)     

„Сумрачни портрет“, 2011. 

Социјална радница Марина редовно одлази на периферију провинцијског града како би се виђала са љубавником, породичним пријатељем, у његовом изнајмљеном стану. После једног таквог ноћног излета силује је локални милиционер, после чега она наставља да одлази код њега на већ поменуту дестинацију.

У филму Ангелине Никонове успешно је грађена сексуално-патолошка нит исплетена око стокхолмског синдрома и зближавања жртве с насилником, па се могу повући и неке паралеле с „Последњим тангом у Паризу“ (атмосфера филма, узгред, прилично је мучна). Ипак, то је прилично добар социјални филм који помало игра на терену „Јелене“, канског  љубимца Андреја Звјагинцева. 

„Скакавац“, 2014.

Девојка из добростојеће московске породице ступа у тајну везу са грађевинцем из провинције, што ће се претворити у пет година неморала, деградације и пар лешева. 

Продуценти су „Скакавца“ Јегора Баранова крстили као еротски трилер, само што од њега не треба очекивати напетост као у „Ниским страстима“. Секс је присутнији као метафора изопачења душе и карактера у великим градовима и нема га тако много. Ипак, приказан је далеко еротичније и на вишем уметничком нивоу него што је то карактеристично за руске филмове снимљене 2014 године. „Скакавац“ није покушај да се утемељи еротски трилер и драма као треш филм за аматере, већ у својству озбиљног жанра. Неки сматрају да је покушај задовољавајући.

 

„Милоснице“, 2019.

Филмски деби контроверзног позоришног редитеља Константина Богомолова доживљен као сензационалан због приказивања „прилежништва“ као укорењеног феномена џет сет Москве и секса на платну.  Прича о провинцијалки која осваја велики град нашла се и у серији (две сезоне). На крају друге епизоде провинцијалка сигурно одбија „место под сунцем“. Уследиће перипетије у свакодневном животу милоснице испреплетане са криминалним садржајима. 

По количини ефектно снимљене мушке и женске голотиње Богомоловљева серија може се поредити само са убиствима у „Игри престола“. У глумачкој екипи налазе се све саме најталентованије и најлепше звезде руског филма Александра Кузнецова, Даша Ернст, Александра Ребјонок. За љубитеље чулних и храбрих еротских сцена серија биће то право откриће. 

                                                                      

„Верност“, 2019.

Најновији, врло озбиљан и успешан  покушај савременог руског филма у проналажењу властитог пута у жанру еротске драме. Нагина Сајфулајева која је са овим филмом дебитовала на недавно завршеном Кинотавру, најзначајнијем независном филмском фестивалу у Русији побрала је бројне похвале. Критичар Алексеј Филипов приметио је да је реч о јединственој ниши руског филма, где људи умеју да воде љубав, говоре као у животу и егзистирају изван моралних оцена. 

У средишту приче о једном брачном пару из Калињинграда, окруженог Европом, није сексуална еманципација, већ отворени и деликатни разговори у породици која се нашла у кризи. Секс је неодвојиви део духовног, а не телесног живота, па то изгледа импресивно.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“