Руски свет у малом: Сибирске лутке које ће вам прирасти за срце

Ирина Верхградска
Ирина Верхградска из Новосибирска прави мајушне фигуре људи и предмета за домаћинство од којих компонује жанровске сцене из обичног живота. И упркос тако малим димензијама веште руке Иринине успевају да пренесу најснажнија осећања.

Детињство 1950-60-тих

Ирина је од најранијег детињства шила лутке и најразноврснију одећу за њих. Овим хобијем бавила се читавог живота, а последњих 15 година ради и са пластиком и полимерном глином па њени јунаци изгледају као да су „живи“. 

Ни једна фигура није само лутка, већ цела  судбина коју сам ја проживела заједно са конкретним ликом, каже Ирина.

На балкону

Уметница ради књижевне и историјске јунаке, моделе за националне костиме и жанровске сцене.

Старица зеленашица

Све је осмишљено до најситнијих детаља, било да је то прогоретина од вреле шерпе на мушеми...

„Федорина невоља“

.. или минијатурни цртеж на паковању чаја.

Суботња вечера

Иринини јунаци су обични људи са својим свакодневним бригама, радостима и тугама.

Ждралови

Ирина често транспонује сећања из свог детињства у минијатуре, као када јој је рецимо мама сашила хаљину за Нову годинуИли рецимо када бака гледа фотографију унуке и разговара с њом „на даљину“. Прецизност детаља је фасцинантна, све је апсолутно аутентично, и стари ормар, и клубе, и бомбоне и календар.

Разговор с унуком

Посебно место у Иринином опусу заузимају беспрекорно дочаране фигуре људи у одмаклим годинама. Најузбудљивији циклус несумњиво је „Драги моји стари“ који о животу времешних људи говори до најситнијих детаља и без улепшавања.

У старачком дому, били волонтери.

Неке сцене доводе и до суза, управо тако реагују корисници друштвених мрежа на Иринине радове.

У старачком дому. Јесен.
Напуштени пас

Има много занимљивих прича везаних за настанак Ирининих радова. Тако је рецимо једном код двоје старих људи видела Димин роман „Виконт од Бражелона“, па је ту причу преточила у инспирацију за композицију у којој бака љушти кромпир, а њен сапутник јој чита омиљени роман наглас.  

Виконт од Бражелона

Један од Ирини најомиљенијих радова је Најсрећнији дан. Унука у белој венчаници грли своју баку.

Најсрећнији дан

Ирина признаје да понекад осећа тако велики емотивни набој да мора да прекине рад, како би се смирила.

Ветеран

Неколико радова посветила је Дану победе и Другом светском рату. 

Уочи празника

Ирина каже да воли да чита коментаре и реакције на своје радове.

На веранди

Многи јој се захваљују, износе своје утиске, а неки кажу да су одмах позвали баку чим су видели минијатуре.

Наздравље купање!
Ирина Верхградска

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“