Руски свет у малом: Сибирске лутке које ће вам прирасти за срце

Култура
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Ирина Верхградска из Новосибирска прави мајушне фигуре људи и предмета за домаћинство од којих компонује жанровске сцене из обичног живота. И упркос тако малим димензијама веште руке Иринине успевају да пренесу најснажнија осећања.

Ирина је од најранијег детињства шила лутке и најразноврснију одећу за њих. Овим хобијем бавила се читавог живота, а последњих 15 година ради и са пластиком и полимерном глином па њени јунаци изгледају као да су „живи“. 

Ни једна фигура није само лутка, већ цела  судбина коју сам ја проживела заједно са конкретним ликом, каже Ирина.

Уметница ради књижевне и историјске јунаке, моделе за националне костиме и жанровске сцене.

Све је осмишљено до најситнијих детаља, било да је то прогоретина од вреле шерпе на мушеми...

.. или минијатурни цртеж на паковању чаја.

Иринини јунаци су обични људи са својим свакодневним бригама, радостима и тугама.

Ирина често транспонује сећања из свог детињства у минијатуре, као када јој је рецимо мама сашила хаљину за Нову годинуИли рецимо када бака гледа фотографију унуке и разговара с њом „на даљину“. Прецизност детаља је фасцинантна, све је апсолутно аутентично, и стари ормар, и клубе, и бомбоне и календар.

Посебно место у Иринином опусу заузимају беспрекорно дочаране фигуре људи у одмаклим годинама. Најузбудљивији циклус несумњиво је „Драги моји стари“ који о животу времешних људи говори до најситнијих детаља и без улепшавања.

Неке сцене доводе и до суза, управо тако реагују корисници друштвених мрежа на Иринине радове.

Има много занимљивих прича везаних за настанак Ирининих радова. Тако је рецимо једном код двоје старих људи видела Димин роман „Виконт од Бражелона“, па је ту причу преточила у инспирацију за композицију у којој бака љушти кромпир, а њен сапутник јој чита омиљени роман наглас.  

Један од Ирини најомиљенијих радова је Најсрећнији дан. Унука у белој венчаници грли своју баку.

Ирина признаје да понекад осећа тако велики емотивни набој да мора да прекине рад, како би се смирила.

Неколико радова посветила је Дану победе и Другом светском рату. 

Ирина каже да воли да чита коментаре и реакције на своје радове.

Многи јој се захваљују, износе своје утиске, а неки кажу да су одмах позвали баку чим су видели минијатуре.