Како су Руси прославили ноћ Ивана Купале 2019? (ФОТО)

Младе жене славе Ивана Купалу у Криму

Младе жене славе Ивана Купалу у Криму

Александар Полегенко/Sputnik
Ако неочекивано угледате људе у традиционалној одећи са венцима од цвећа на глави како прескачу ватру, вероватно се ради о древној словенској прослави летње дугодневице.

У ноћи између 6. и 7. јула многи словенски народи славе Ивана Купалу. То је древни пагански празник посвећен врхунцу процвата природе и летњој дугодневици. Према веровању, од овог дана сунце се окреће ка зими и дани постају све краћи.

На овај дан млади су традиционално тражили будуће супружнике, а данас је Иван Купала ипак само ноћно весеље. Ипак, неки људи се још увек придржавају старих обичаја.

Пре прославе људи спаљују гранчице пелина што би требало да их „очисти од злих духова”.

Затим следи молитва. Људи се обраћају боговима и својим прецима. Стари Словени су веровали да им у овој ноћи преци могу послати знаке из другог света.

После тога се пали ватра и у њу баца жртвена храна (често палачинке), док се изговарају молитве. Тада почињу игре!

Неудате девојке, које на главама носе венце од брезових или јаворових грана, одевене у хаљине са тракама и цвећем, певају обредне песме, док их момци „нападају”, покушавајући да им украду украсе. На овај начин девојке се „упознају” са момцима.

Кад падне ноћ, игра се „хоровод” (коло) око ватре, која симболизује сунце и вечити препород. Што јаче гори ватра, коло се брже игра.

После плеса, момци се построје, а девојке по рамену дотакну оног који им се допада и беже. Момци морају да ухвате „младу”, узму је за руку и заједно са њом прескачу ватру, на тај начин искушавајући свој савез.

Када се изаберу парови, морају да запечате своју везу обредом „венчања” ватре и воде. Људи улазе у реку са  венцима и бакљама. Ватра се гаси у води, што је симбол „венчања”, а води се „предају” венци. Верује се да, ако венац потоне, брак неће бити срећан!

Ноћ се завршава голим купањем све до свитања! 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“