Десет кратких прича из руске књижевности које се брзо читају и радикално мењају поглед на живот

Александар Пушкин: „Хитац“, 1830

Наум Трахтенберг/Мосфиљм, 1966

Време потребно за читање 40 минута.

Када будете прочитали ову приповетку заувек ћете престати да вређате друге без јаког разлога. Јер, после ћете можда плаћати целог живота, и у тренуцима највеће среће када за то будете најмање спремни.

Прича бившег официра Силвија који живи у малом граду и очигледно има неку своју тајну. И још гађа из ватреног оружја без промашаја. Испоставља се да се цео његов живот последњих неколико година претворио у ишчекивање окончања једног двобоја. 

Хитац је новела из циклуса Белкинове приче. Препоручујемо да их све прочитате, једноставно предивне су.

Николај Гогољ: „Старовременске спахије“, 1835

Михаил Иљјенко/Кино-студија А. Довженко, 1983

Може да се прочита за 45 минута.

Чак и ако сте у животу успели да пронађете тако миран кута изолован од проблема и несрећа модерног света и тамо се са својом другом половином преселили, смрт ће васа и тамо стићи. Сада ћете то добро упамтити.

Афанасиј Иванович и Пулхерија Ивановна били су добри стари људи без деце. Пуни разумевања једно према другом живели су усамљено у малом селу. Али шта се догађа када једно од њих напусти овај свет, остављајући оног другог потпуно самог?

Приповетка је део збирке Миргород, која је изузетно занимљива и због елемената хорора и васкрслих мртваца, приче о оцу који убија сина, или пријатељима који су се посвађали због глупости и оног што је после било.

Иван Тургењев: „Муму“, 1852

Афанасиј Кочетков у улози Герасима, играни филм „Муму“

Анатолиј Бобровскиј и Евгениј Тетерин, кино-студија „Мосфильм“, 1959/Sputnik

За читање ће вам бити потребно 55 минута.

Иако је ропство у САД укинуто 1863. године, а у Русији 1861., робова има и данас. А шта да сте ви тај роб? И да се догоди да некакав глупи господар по свом слепом нахођењу запечати вашу судбину. Да вољену жену другом мушкарцу и нареди да се ваш омиљени пас утопи?

Московска госпођа повлачи из села глувонемог слугу Герасима. Пошто јој је било досадно у животу изругивала се свим својим кметовима.

Над Герасимовом судбином ђаци проливају сузе већ више од пола века.

Фјодор Достојевски: „Малишан код Христа на божићној јелки“, 1876

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

За читање је потребно 11 минута.

Пошто прочитате ову причу више никада нећете моћи мирно да прођете поред деце која просе милостињу. Препознатљиви Достојевски с проблемима сиромашних и заосталих људи, хладноћом и равнодушношћу Петербурга.

Дечака шаљу да проси милостињу по најгорем мразу. И ако ништа не доснесе сигурно га чакају батине. Дечак не може да задржи новчић који је добио толико су му се укочили прсти од хладноће. Тада налази скровито место да се мало угреје и причињава му се како га сам Христос зове на празник, а тамо је топло и добра деца га љубе.... 

Нећемо открити крај, али он је карактеристичан за Достојевског и мрачан.

Лав Толстој: „Смрт Ивана Иљича“, 1886

Александар Кајдановскиј/Ленфиљм, 1985

Време потребно за читање два сата.

Као што је један књижевни лик из другог дела говорио није драматично то што је човек смртан, већ што је изненада смртан. И све док то умирање не почне нико се не сећа своје смртности. Ова прича натераће вас да се опсетите да би смрт могла да вас чека на првом следећем степенику на покретним степеницама. 

Прича описује умирање Ивана Иљича. У ствари он је само пао и као да је све било у реду са здрављем. Међутим временом се бол појачавао, а сам Иван Иљич потајао нервозан. Прикован за кревет преиспитивао је свој живот и чак утеху нашао у човеку са којим раније уопште не би комуницирао...

Антон Чехов: „Павиљон број 6“, 1892

Карен Шахназаров/Мосфиљм, 2009

Време читања два сата.

Рагин је постављен за лекара у психијатријској болници у којој царује расуло и нехигијенски услови. Лекар, међутим, не жури да поправи ситуацију, јер му се чини да је све трулежно и да нема разлике у какавим условима ће људи умирати. На посао генерално иде само како би водио занимљиве разговоре с једним од својих пацијената... све док и на њега не падне сумња да је изгубио разум. 

Чехов има много прича, и сва је прилика да је управо он најзаслужнији од свих руских писаца за развој овог жанра. Краткоћа је сестра генијалности, његова је чувена мисао. Писац је са мало речи, свима разимљивих, умео да дочара најкомникованије мисли. Треба рећи и да је „Павиљон број 6“ много пута екранизован у Русији и свету. 

Максим Горки: „Челкаш“, 1895

Снимак из филма „Челкаш“. У улози Челкаша (у центру) Андреј Попов

Федор Филиппов, Мосфиљм, 1957/Sputnik

Потребно је сат времена да се прочита.

Рецимо да сте ступили у контакст с човеком-вуком и само би да нестанете, а изненада се покаже да су злоба и поквареност код просечног обичног грађанина много присутнији него код тог вука. Лопов и разбојник ма како страшан испадне на духовно вишем нивоу. Па гледај како процењујеш људе. 

Кријумчар Челкаш жели брзо да обави свој прљави посао, његов саучесник завршио је у болници па му треба замена, да ноћу прихвати шверц.

Случајно наилази на наивног сељака занесењака коме је новац преко потребан. Он га уводи у опасан посао, а међу њима избија сукоб и читава драма.

Иначе, Максим Горки, песник пролетаријата често је био осуђиван због романтизовања лика кријумчара Челкаша, његове претеране слободољубивости и снаге духа.

Александар Куприн: „Олесја“, 1898

Борис Ивченко/Кино-студија А. Довженко, 1971

Време потребно за читање два и по сата.

Мислите да волети неког значи водити га у кафеи и на море? А да ли бисте били спремни да устанете у заштиту вољене особе испред разјарене гомиле? И како ћете наставити да живите?

Идући за послом млади Иван стиже у забачено село. И као у бајци губи се у шуми и наилази на колибу у којој живи старица, коју сви сматрају вештицом, заједно са својом дивном унуком, која такође има магичне моћи.

Иван покушава да помогне женама које у селу не воле и настоје да их протерају, међутим уплитање у њихов живот претвара се у несрећу...

Михаил Булгаков: „Морфијум“, 1927

Sky Arts,2012

За читање је потребно педесет минута.

Не верујте белим кристалима и праху, као ни таблетама за еуфорично расположење. Они ће вас појести, а ви то нећете ни приметити, смрт ће вам се учинити као радосна награда. Пређите тај пут виртуелно, с Булгаковом, и никада нећете пожелити да га поновите.

Млади лекар проналази белешке колеге који се убио. Несрећни човек пише како га је напустила вољена жена и како је почео да се шприца морфијумом како би елиминисао бол у стомаку. У Русији се догодила револуција и грађански рат, али њега је тангирао само морфијум. Повећавао је дозу и више без опијата није могао да живи. Али највише, ипак, пати његова „тајна жена“ која му је из сажаљења због бола који је трпео донела прву дозу. 

Иван Буњин: „Чисти понедељак“, 1944

Public domain

Време читања 25 минута.

Погледајте своју драгу. Она коју волите највише на свету чини вам се хладна и ветропираста, али надате се да ће се припитомити врло брзо? Узалуд. Сутрадан ће већ бити апсолутно недостижна.

Приповетка сва у нијансама, испуњена благом сензуалношћу. Тајанствена жена у коју је млади човек заљубљен децидирано одбија да прави планове за будућност. Ужива у свакодневним задовољствима, као што су добра вечера, лепа одећа или одлазак у позориште. Међутим, у једном тренутку одушевљено говори о служби у цркви којој је присуствовала. А онда пошто га је учинила присним и дозволила му да остане током ноћи моли га да је заборави заувек.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!