Гледиште: Бесонова „Ана“ је толико искривљена слика Русије да је у ствари одличан филм!

У жељи да достојно оцени нови филм чувеног француског редитеља руска филмска критика није штедела отрова. 

„Веома лош и глуп филм о руској лепотици“, мисли Антон Долин. „Воајеризам Бесона би могао да прође и без публике“, сматра Јулија Шагелман у чланку објављеном у листу Коммерсант.

Скоро сви се слажу с тим да је филм историјски недоследан: догађаји се одвијају пред распад СССР, а на платну видимо Москву 2018-2019 проткану свим могућим стереотипима о Русији.

„Стиче се утисак да се Бесон кладио на флашу Столичне вотке да неће пропустити ниједну будалаштину која се деценијама понавља о Русији“, пише Долин.

И критичари су у праву. Али за разлику од њих ја сам уживао у „Ани“ (као и половина људи у биоскопу који су се ваљали од смеха), иако са грижом савести. Ево зашто. 

Урнебесни сиже 

Legion Media

Бесон, којем смо најзахвалнији за „Професионалца“ (1994) и „Пети елемент“ (1997), и у овом филму остаје доследан себи. Човек једноставно обожава да од крхких девојчица и девојака прави машине за убијање: „Никита“ (1990), Матилда у „Професионалцу“, „Луси“ (2014), а сада Ана Полиатова. Oстало га не занима. Русија? Нека буде и Русија, кога то брига?

Од самог почетка је јасно да овде никоме није стало до историје.

Прва сцена: 1985. Стари зли генерал КГБ хапси неколицину Американаца и буквално шаље њихове главе ЦИА.

Друга сцена: 1990. Француски модни скаут проналази лепу Рускињу на вашару где она продаје матрјошке. Она је наравно агент КГБ, а на њеним рукама је крв десетине људи (једног је докрајчила виљушком).

Пар месеци касније Ана ће постићи много тога: постати агент ЦИА, љубавница окорелих непријатеља, Амазонка која је у стању да сама потамани читаву армију... Све што вам душа жели! Притом она остаје паметна и немилосрдна лепотица на модној писти. Да, Рускиње су невероватне! Бар у фантазијама Лика Бесона.

Сценарио је уврнут. Ма сценарио је чисто лудило и уједно је тако предвидљив. Ко још може у наше време да замисли да ће супержена која ради за две тајне службе на крају окренути свима леђа и поступити онако како њој одговара? У најмању руку сви.  

Legion Media

Сиже ипак није оно због чека Руси оцењују филм као брилијантно лош, већ то како Бесон показује Москву и Московљане почетком 90-их година.  Док се ликови возе градом у совјетским аутомобилима ту и тамо на улици видимо детаље који су се појавили тек пре 2-3 године. Пуно савремених страних аутомобила, излози скупих брендова, ланци данас модерних кафетерија.

Штавише, Ана која живи у офуцаном совјетском стану користи лaптоп. Побогу, чак ни Горбачов није имао лaптоп тих година.

У једном тренутку почињете да верујете да је „Ана“ пародија, нека спрдња са обичним шпијунским блокбастерима, нешто што има више заједничког са „Голим пиштољима“ него са агентом 007. А кад једном то схватите, све добија смисао. Када Анина шефица (Хелен Мирен) каже да шепа јер су је у младости бацили с хеликоптера да би преживљавала и борила се са медведима у сибирској тајги... овај филм је немогуће озбиљно схватити. 

Светла страна медаље

Legion Media

Морамо се свакако сложити да филм није антируски. „Сви су лоши: Руси, Американци, Французи, сви су исти“, изјавио је Бесон за Форбс. „Ви сте бољи од КГБ –а, зар не? „ пита Ана агента ЦИА (Килијана Марфија). „У историјском погледу јесмо“, одговара он, а минут касније даје наређење да некоме откину прст.  

За Бесона су сви шпијуни исти, зашто онда величати или критиковати Русе или Американце? Његова „Ана“ је непрестана макљажа, разбијање аутомобила, дубока псеудопсихологија и једна веома лепа Рускиња. Хвала Богу што постоје неке праве и непромењиве вредности.

Више о Саши Лус: Руски топ модел и нова муза Лика Бесона

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!