Све о Константину Сомову, првом представнику еротског сликарства у царској Русији (ФОТО)

Из слободних извора
Његове илустрације из „Књиге маркизе” и данас се могу сматрати порнографским.

Константин Сомов (1869-1939) је рођен у породици чувара петербуршког музеја „Ермитаж”. Зато није никакво чудо што је дечак читаво детињство провео међу уметничким делима, а затим се и сам уписао на Академију уметности.

„Заљубљени. Вече”, 1910, Национална галерија слика Јерменије

Учитељ му је био велики Иља Рјепин, који, међутим, од Сомова није очекивао посебан успех. Нервирала га је „детиња глупост у бојама” и „композициона неспособност” овог почетника у еротоманији.

„Летње јутро”, 1920, Руски музеј

Али појава симболизма у руском сликарству почетком 20. века и упознавање са француским импресионистима све је поставило на своје место. То је, наиме, био правац у којем се кретао Сомов. Његова „Девојка заспала у трави” подсећа на некада скандалозни „Доручак у трави” Едуара Манеа, зар не?

„Девојка уснула на трави”, 1913.

Сомов је учествовао у оснивању књижевно-уметничког часописа „Свет уметности”, главног гласила руских симболиста и претече руске авангарде.

„Летње јутро”, јавно власништво

Осим тога, његов стил и страст према графици одлично су се уклапали у књиге. Он је илустровао књижевна дела као што су водвиљска поема Александра Пушкина о неверствима „Гроф Нулин” и пасторални антички роман „Дафнис и Хлоја”.

- „Дафнис и Хлоја”, 1930.

Али његово вероватно најпознатије и најскандалозније дело је „Књига маркизе”, збирка француских еротских текстова из 18. века коју је он разуздано илустровао.  

К.А. Сомов, корица „Књиге маркизе”, Руски музеј

Многи цртежи су толико експлицитни да ни ми не можемо да их објавимо.

Јавно власништво

Друштвени круг Сомова тада су чинили највећи боеми почетка 20. века: сликар Александар Бенуа, импресарио Сергеј Дјагиљев, публициста Дмитриј Философов, песник и композитор Михаил Кузмин.

К.А. Сомов, „Аутопортрет”,  1898, Руски музеј

Кузмин је притом био први песник који је покренуо тему хомоеротизма у руској књижевности, а Сомов први руски сликар који је величао лепоту нагог мушког тела.

„Обнажени младић” (Б. М. Снешковски), 1937.

1923. године Сомов је заједно са старијим љубавником Методијем Лукјановом отпутовао у Америку са својом индивидуалном изложбом и није се више вратио у бољшевичку Русију. Неколико година касније преселио се у Француску, где је наставио да илуструје књиге.

„Купачице на сунцу”, 1930.

У Паризу је живео све до смрти 1939. године. Сахрањен је на гробљу Сен Женевјев де Буа, као и многи руски емигранти из разних епоха (међу најпознатијима су Иван Буњин, симболисти Зинаида Гипијус и Дмитриј Мерешковски, Рудолф Нурејев и Андреј Тарковски).

„Интимни одраз у огледалу”, 1934.

Изложба радова Александра Сомова поводом обележавања 150-годишњице од његовог рођења одржава се у Руском музеју Санкт Петербурга до 4. новембра 2019. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“