Пушкинске горе: Легендарна имања које је опевао највећи руски песник

Вадим Разумов
На западу Русије, у Псковској области налазе се места која су имала посебну улогу у судбини утемељивача руске књижевности.

Многи градови у Русији поносно истичу да их је посетио Александар Пушкин, па макар то било и у пролазу, а свака кућа у којој је могао да попије шољу чаја обележава се спомен-плочом. У Псковској области, међутим, постоји место у коме је велики песник опевао сваку стазу, дрво и пропланак. Зове се Пушкиногорје и подразумева три имања у једном музеју: Михајловско, Петровско и Тригорско.

Михајловско

Пушкин је највише био везан за Михајловско. Први власник имања био је његов прадеда Аврам Ханибал, први тамнопути поданик Руске империје, саборац, пријатељ и кумче Петра Великог. Имање је касније наследио Пушкинов деда Осип. У његово време у Михајловском изграђена је садашња господска кућа и уређен парк с алејама, украсним језерцима и мостићима. Пушкинова мајка постала је власник имања 1818. године.        

На овом месту написана су бројна Пушкинова дела, а међу најзначајнијим су поема Борис Годунов и централни део романа у стиховима Јевгеније Оњегин, настао за време прогонства 1824-26, када је песник био кажњен због слободоумних стихова.

Тај период песниковог живота у Михајловском сматра се необично важним за његово стваралаштво, јер је управо тада дошло до прекретнице у стилу писања и преласка са романтизма на реализам.

На суседном имању Тригорско Пушкин је 1825. године срео Ану Керн и посветио јој једну од својих најпознатијих песама „Ја памтим дивно магновење“ . Романса међу њима догодила се касније у Петербургу, али на имању и данас постоји романтична Алеја Керн са старим липама.

Тригорско

Пушкин је био у пријатељским односима са породицом Прасковје Осипове Вулф, власнице суседног имања Тригорско, чији је назив је географског порекла, будући да се налази на три брежуљка.

Прасковја је била блиставог ума и образовања. Пријатељство с њом било је цењено међу многим истакнутим савременицима. Пушкин и Прасковја упознали су се још 1817. године, а песник ју је касније посећивао кад год је долазио у Михајловско.  

Још у 18. веку у Тригорском је изграђен живописни парк са три језера, бројним алејама, декорисаним стазама и воћњаком.

У једну од најпознатијих знаменитости парка спада огроман суначни сат, у чијем центру се налази храст, а време се одређује по сенци коју баца. Од суначног сата полази Татјанина алеја (јунакиња романа Јевгеније Оњегин), а у близини се налази и Оњегинова клупа место на коме је дошло до разјашњења односа између Татјане и Оњегина.   

Петровско

Имање је такође даровано Пушкиновом деди Авраму Ханибалу 1742. године, а затим га је наследио његов син Петар који је изградио централну кућу на имању.

Власник имања у периоду од 1822. до 1839. био је песников рођак Бењамин Ханибал. Пушкин је овде често боравио, а у музеју је, између осталог, изложен радни сто који је користио.

У састав музеја Пушкиногорје Петровско је ушло 1936. године, док опис музеја потиче из 1952. године. Тада је на основу фотографија реконструисана господска кућа која је изгорела 1918. године. Крајем прошлог века обновљена је и мала кућа Аврама Ханибала.

Свјатогорски манастир

Недалеко од Михајловског налази се Свјатогорски манастир у чијој библиотеци је Пушкин често радио.

После песникове погибије у двобоју 1837. године његови посмртни остаци пренети су овде и сахрањени у породичној гробници Ханибала Пушкина. 

Прочитајте такође! Како се у Русији појавила резиденција витезова Малтешког реда?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“