Побуна робота и свет у тоталној сајбер епоси теме су које су нашле место и у научнофантастичним остварењима у Русији. Представљамо прву руску серију са ознаком Netflix Original преведену на 25 језика. По садржају руски серијал о киборзима-андроидима „Бољи него људи“ подсећа на шведски научнофантастични хит „Прави људи“ и британско-америчку серију „Humans“. Помало залази и на терен „Западног света“, али у суштини не губи оригиналност.
Русија у време тоталног сајберпанка. Екрани мобилних телефона пројектују се на шакама руку, гласовни помоћници су тако брзи да не сачекају да поставиш питање до краја, а роботи су део свакодневице попут усисивача или видеорегистратора. Неки личе на хуманоидне роботе BostonDynamics и они раде „прљаве послове“, вуку терет, копају земљу, врше обдукције. Други изгледају као људи, раде у кући, пазе старе, раде као секретари, возачи, користе се као секс-играчке и скупљају милостињу у пролазима за мафију.
Једино што не могу ни једни ни други је да нашкоде човеку (њихов софтвер то не предвиђа). Међутим, одједном се на црном тржишту појављује робот Ариса купљен од Кинеза, чије способности превазилазе уобичајене. Ариса почиње да саосећа, оперише терминима „љубав“ и „породица“, а осим тога и убија.
У серији „Бољи него људи“ нема тако много футуристичког новаторства и мајсторија које би непрестано изненађивале, али су присутне све потребне компоненте за актулену и динамичну драматургију: злочиначка корпорација, тинејџерска романса, херој који жели да врати породицу, педантни иследник и његова лепа сарадница, радикални технофоби, сајберполиција, лукави функционери, борба идеологија, и наравно врло много робота. Сценаристички токови чврсто су испреплетани градећи причу која у истој мери одушевљава како љубитеље акционих филмских крими прича, тако и оне којима су интересантније људске судбине у позадини свеприсутне технологије.
У кинематографији постоје бројне варијације на тему робота, али никада досада они нису били тако чврсто уклопљени у руску средину. Да ли Руси умеју да користе роботе? Да ли се побуна робота разликује у Русији и Америци?
Руски сајберпанк у серији „Бољи него људи“ представља комфорно окружење у коме је свеприсутан спокој, у којој се стамбени кредит може исплатити на један клик прстима, нема бирократије, а беспилотне летелице, андроиди и друга „кућна техника“ чине живот безбружним као у санаторијуму. Ни на мрачни реализм нећете наићи. Приметно је како су се аутори потрудили да „очисте“ пејзаже, и да све буде препознатљиво свуда у свету, па тако ако се приказују ентеријери, онда изгледају као у лофтовима, а ако је реч о градовима, видимо стаклене небодере. У руском сајберпанку нема места за зграде подигнуте од готових армираних бетонских плоча, које заправо карактеришу руске градове, па ни обичних еклектичких руских гробаља. Тако пажљиви гледалац у једној од епизода може да примети јунака који се обрео на некаквом типично америчком гробљу са ошишаном травом и симетричним редовима типских белих надгробних плоча са уклесаним именима на енглеском језику.
Љубитељи сајбер тематике би гледајући руску серију могли да доживе „дежа ви“(већ виђено) појаву. Благо речено ово није прва прича у којој се андроиди саживљавају с људима и плански их истискују из свих сфера живота, укључујући породицу.
Али тешко је замислити свет у коме би се сви били срећни због такве ситуације. Појава ретроградних технофоба (у серији је то радикална ћелија припадника отпора која чупа чипове из робота и изводи застрашујуће акције), сајбер полиције и оних који вешто играју на ксенофобичним осећањима грађана, следећи своје интересе, чини се да је неизбежна у склопу жанра. Отклон од таквих сижејних поклапања засад није изводљив.Добрим делом и стога што је будућност робота у извесном смислу одвано одређена. Зар ико од нас сумња да ће у будућности бити коришћени за секс, тешке или стереотипне послове, а лоши људи покушавати да помоћу њих спроведу своје мрачне науме.
Неко ће серију „Бољи него људи“ доживети као размишљање на тему човекове адаптације на сајбер садашњост у 16 епизода. Овде се непрестано постављају етичка питања, као рецимо, да ли се секс с роботом може сматрати преваром, будући да није реч о живом бићу. Или је то сајбер епидемија која морално разара земљу и треба се заштити? „Не можете пожелети да с њима умрете истог дана, држите се за руке у метроу или пијете кафу ујутру“, с правом примећују јунаци серије.
Вероватно ће бити оних који ће у серији видети оштру иронију везану за бригу државе око духовних веза и традиционалних вредности. Други ће препознати савремене политичке механизме или за руску кинематографију потпуни нови контекст: рефлексију на тему односа према жени као сексуалном објекту.
Уопште у серији има много аргумената за присталице различитих погледа и има о чему да се размисли. Између осталог, о чињеници да је можда главни извор опасности, људска психа. Људи почињу да се везују за бездушне машине, оживљавају их и почињу да верују да су управо они потребни машинама, а не машине њима. Другим речима, да су машине заиста боље него људи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
