Шта је руски Гроб-Арт? Вадим Сидур, први совјетски уметник који је правио скулптуре од смећа

Вадим Сидур са својим делом „Пророк/Осмех века/Мађионичар“

Московска државна галерија „Мањеж“/russiainphoto.ru
Сидурову уметност у СССР-у нису ценили: његове скулптуре су биле превише авангардне, а недостајало им је и јунаштво. Његова уметност је приказивала патњу и слабост, а не победоносне подвиге. Његова популарност у иностранству је само погоршала ситуацију и привукла пажњу безбедносних служби. Скулптору је остало да покуша да преживи скупљајући смеће.

Најпознатија скулптура Вадима Сидура (1924-1986) „Рањени“ је заправо аутопортрет. Он је имао 18 година када је послат на фронт Другог светског рата. Метак немачког снајпера га је 1944. погодио у вилицу.

„Рањени“, 1963.

Тако је Вадим Сидур читавог живота носио белег ратних страхота на свом лицу. Да би се ослободио тих ужасних успомена почео је да их претаче у уметност. 

Тема инвалида и патње саставни је део његових скулптура, графика и керамике. Без ногу и без руку, Сидурови ветерани грле своје најмилије и плешу. 

„Плес инвалида“

У својој жељи за миром и стварањем, насупрот рату и разарању, Сидур се непрестано окретао теми љубави, рођења човека и женске суштине. Та је потрага понекад доводила до еротских експеримената.

„Венера на бечкој столици“

Сидур је већину свог живота посветио приказивању мртвих и рањених у разним ратовима, а све су његове скулптуре прожете невероватном тугом. Многи су Сидурови модели малих димензија на крају реализовани као антиратни споменици у Немачкој.

„Споменик жртвама насиља“, Касел, Немачка
„Треблинка“, Берлин, 1966.
„Крик“, Дизелдорф

„Стотине, хиљаде, милиони су умрли од насиља. Меци, вешала, бомбе, гасне коморе, концентрациони логори, мучења, смртна казна - списак је бескрајан. Чини се да би вредело престати једног дана! Али човечанство, као да је лишено разума, не учи историјске лекције“, говорио је Сидур. 

Сидурову уметност у СССР-у нису ценили: његове скулптуре су биле превише авангардне, а недостајало им је и јунаштво. Његова уметност је приказивала патњу и слабост, а не победоносне подвиге. Тада је његова популарност у иностранству погоршала ситуацију и привукла пажњу безбедносних служби.

Скулптора су избацили из Савеза ументика па је морао да зарађује правећи надгробне споменике. Почео је такође да лута шумама и скупља метални отпад. То смеће је убрзо постало материјал за његова уметничка дела.

Музеј Вадима Сидура, „Саломеја са главом Јована Крститеља“

„Када шетам шумом, не могу проћи поред [депонија],

Управо сам овде

Пронашао бројне предмете

Који су касније изразили

Мој став према свету.“

Сидур је жанр свог стваралаштва описао као Гроб-Арт (буквално: Уметност мртвачког сандука).

Гроб-Арт

Тек су након Перестројке Сидурове скулптуре добиле публицитет у Русији. 1991. године, након његове смрти, у близини Санкт Петербурга је подигнут споменик Јеврејима убијеним у Другом светском рату.

Споменик јеврејским жртвама нацистичког геноцида, Санкт Петербург
„Споменик несахрањенима“, Москва

Сидур није припадао ниједном уметничком покрету. Није био социјалистички реалиста нити је учествовао у колективним изложбама независне совјетске уметности. Тражио је свој пут и језик, а себе је називао „бићем са друге планете“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“