Српски „златни витез“: „Срби у Русији дишу пуним плућима ваздух слободе“

Књижевна награда „Златни витез“ је једно од највећих признања у Русији. Међународни словенски форум уметности се одржава под мотом „За моралне идеале. За узвишење људске душе“, а његови покровитељи су Патријарх московски и све Русије Кирил и председник Савеза филмских радника Русије Никита Михалков. 

Слободан Стојичевић није ни машта да ће његова књига „Мрежни рат против Срба: лекција за Русију“ добити бронзану награду. 

„Она је била објављена на српском језику у јануару, па преведена на руски и објављена у Русији у мају. И тада на конференцији у Москви ја сам се упознао са професорком Јеленом Гусковом, поклонио сам јој један примерак књиге и она је мени понудила да конкуришем за Златног витеза. Ушао сам у шири круг, па у ужи и на крају добио сам позив за Пјатигорск на десети јубиларни форум“, говори српски писац. 

„Мрежни рат против Срба: лекција за Русију“

Награђивање победника и гала концерт се по правилу одржавају у различитим градовима. Слободна говори да је више пута био у Москви, али први пут види руску провинцију. И она је оставила јак утисак на њега. 

„Нама обично причају, како јадно живи руска провинција, да се само Москва и Санкт Петербург граде и да највећи проблем у Русији још увек Гогољеве 'будале и друмови'. Шта да кажем... Пут од аеродрома Минералне Воде до Пјатигорска је бољи него аутопут у Грчкој. 

Слободан Стојичевић

Пјатигорск и Железноводск, где је била додела и завршно вече, то су мали градове чак и за наше прилике, али у Железноводску је потпуно нов дом културе, све у граду је сређено и уредно“, говори Слободан. Он објашњава да је администрација Ставропољског краја на доделу награда позвала познате у Русији певаче који су наступали чак и у селима. 

„То је као када би неко организовао представу у Јагодини или у Брзом потоку. И људи су били одушевљени! Ми смо имали неколико промоција у обичним малим библиотекама, на крају града, и сала је била пуна! И то нису биле неке 'бабушке', били су и млади људи и студенти и видело се по њима да их није довео неки професор и да морају да буду ту, него су дошли из знатижеље“, говори Слободан.

Али највећи утисак је на српског писца оставило то како у руским провинцијама чувају историјско сећање. 

„У библиотеци постоји једна сала која је приређена за изложбу и успомене на Други светски рат. Директорка библиотеке каже да они воде рачун о сваком ветерану у свом рејону и на ту промоцију су довели све ветеране! И то је права атмосфера, која негује патриотски дух“, одушевљено говори српски писац.

Слободан Стојичевић нам је такође испричао да су сем њега из Србије били позвани и легендарни Момчило Минић, аутор књиге о српским падобранцима херојима, и Небојша Вујовић, бивши амбасадор Југославије у САД који је написао књигу о Дејтонском споразуму. 

„Они су гостовали у некој козачкој библиотеци. Нико од нас није знао да постоје козачке библиотеке, а домаћини су њима припремили промоцију. Била је пуна сала Козака, они су играли, певали, сликали се, сви наши били су усхићени“, присећа се Слободан. 

„Ми, Срби, у Русији дишемо пуним плућима ваздух слободе", каже српски новинар и писац. Он одушевљено говори да је после „Златног витеза“ и путовања у Русију добио инспирацију за нову књигу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!