Овај Московљанин уз благослов цркве црта графите са ликовима светаца (ФОТО)

instagram/alexandrtsypkov
Улична уметност искрсава на уобичајеним местима – на зидовима зграда, на кеју, под мостовима – али овог пута то су праве иконе.

Огроман графит са Исусовим ликом појавио се у Москви крајем октобра. Није први, а, као стоје ствари, неће бити ни последњи. На стубу моста насликао га је 28-годишњи сликар Александар Ципков. 

„Први сличан графит смо ја и неколико мојих колега са факултета ликовних уметности урадили пре пет година“, говори Александар Ципков за Russia Beyond. Студенти су били тада у Ростову Великом где су обилазили напуштене храмове и одлучили да сликају у њима. „У Русији има хиљаде напуштених и порушених споменика архитектуре. О њима се нико не брине. Зато смо и желели да привучемо пажњу“, каже сликар.

Када је дипломирао Александар је сликао искључиво у црквама, радио мозаике и иконе. По улицама је почео да ради тек у мају ове године. „Прво сам насликао великог Исуса. Испало је одлично. Схватио сам да ћу одсад то да радим.“

То је покушај да се икона изнесе из цркве, да јој се да нови значај, каже он. „Иконописање је предивно, иконописом је почела Ренесанса. Русија има велики број талентованих иконописаца али та уметност је сада у кризи. Помислио сам, зашто не бих радио иконе на новој подлози?“

„Када улазимо у један обичан руски храм Божји, видимо позлату, сентименталне ликове који су насликани тако да би се свидели бакама које улазе у цркву. А ти гледаш и не верујеш, видиш ту позлату и помислиш на фалш. Црква не даје слободу уметнику. Кажу ми, уради тако да Богородичини образи буду румени, да буде лепа, и да јој руке изгледају као да је жива, да човек хоће да је додирне. А то не ваља. Одувек сам желео да слободно сликам на улици, да будем независан, да гледам радове 15-16 века и покушам нешто своје.“

Александар је учесник сликарског пројекта „После иконе“ који организује изложбе у музејима, у храму Христа Спаса, па и на улици. Циљ пројекта је започети дијалог о хришћанским мотивима у савременој уметности.

За своје графите Александар има благослов цркве и још му нико није рекао ружну реч о његовом раду. „Изузев религиозних фанатика и неких иконописаца из провинције који су ме налазили на друштвеним мрежама и писали да блатим Христа, јер сада свако може преко његовог лика да нацрта или напише којешта. Али то се још није догодило. Око мојих графита се појављују други графити али не и преко.“

Александар засад слика на тихим местима да га не би привели због вандализма. „Желео бих да урадим нешто заиста велико, огромно, преко целог зида солитера“, каже он. Али управа града Москва му засад то не дозвољава.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“