Московљани сваког дана користе метро, па понекад и не примећују лепоте „највећег подземног музеја на свету”. А таванице и зидове његових улазних холова и станица красе изузетна дела примењене уметности.
На једној од најстаријих станица престоничког метроа налази се огромни портрет Лењина. Станица је отворена 1935. године, а мозаик се појавио тек 30 година касније и дело је уметника Григорија Опришка.
Још један Опришков рад: 12 мозаика на сводовима Белоруске станице на кружној линији метроа. Сваки мозаик приказује сцену из живота Белоруса, једног од народа СССР-а. За дизајн станице уметник и тим архитеката добили су 1951. године највишу Стаљинову награду.
На једном мозаику под називом „Везиље” првобитно се налазио Стаљинов портрет, који је у време рушења култа његове личности замењен Орденом црвене радничке заставе (српом и чекићем). Стаљинов лик је уклоњен са још неких места у метроу (о чему ћемо говорити касније).
Ово је једна од најлепших станица московског метроа. Улазни хол је 1938. године украшен мозаицима познатог уметника соцреализма Александра Дејнеке. На таваницама централних купола налазе се 34 мозаика од разнобојног стакла. Циклус носи назив „Дани совјетског неба” и приказује оно што је могао да види совјетски човек када погледа у небо: авионе над Кремљом, скакаче у воду, падобранце и друге сцене које одражавају совјетску идеологију.
Када прођете три станице према југу зеленом линијом можете уживати у још једном мозаику Дејнеке, овај пут из 1941. године. Ови осмоугаони панои такође стварају утисак као да путник који излази из метроа, када подигне главу, гледа право у небо. Тематика мозаика „Дана земље Совјета” креће се од машиноградње, авијације, преко параде спортиста, па до достигнућа индустријализације.
Ова станица подсећа на бајковити подводни свет. У бочним луковима налазе се осветљени мозаици од обојеног стакла. Витражи су, иначе, направљени у Риги од истог стакла које је коришћено у католичким храмовима, а урађени су на основу нацрта совјетског уметника Павла Корина. На њима су приказане необичне биљке и звезде, као и представници различитих професија: научници, уметници, музичари.
Корин је конструисао и мозаик од разнобојних комадића стакла у чеоном делу дворане са натписом „Мир у целом свету”. Изнад мајке са дететом раније се налазио медаљон са Стаљиновим портретом, али за време Хрушчова Корин је морао да преправи пано и данас се на том месту налазе голубови мира.
Павел Корин је украсио и Комсомољску станицу на кружној линији. Ова станица је отворена 1952. године и била је стратешки значајна: кроз њу пролазе путници са три московске железничке станице, па је замишљена као посебно свечано место. На мозаицима су приказане патриотске сцене из руске историје: победнички кнежеви, војсковође и други народни хероји.
Сачекајте да воз напусти станицу и видећете на зидовима мозаике израђене од 17 врста минерала из Русије, од лазурита до јасписа. Сижее из дела Антона Чехова реализовали су у техници флорентинског мозаика уметници Петар и Људмила Шорчев.
На излазу је приказан портрет овог руског писца.
Ова станица је посвећена јунаштву совјетског народа у време Другог светског рата. На станици је 1945. године на зиду представљена црвена застава са профилима Стаљина и Лењина. 1963. године Стаљинов профил је уклоњен, а Лењин је окренут тако да гледа у пругом правцу.
Пролаз до покретних степеница од улаза украшен је мозаиком од мајолике (врста керамике) под називом „Слава Совјетској Армији”. Легенда каже да је уметник Исак Рабинович у мозаик уградио три православна крста.
Изнад покретних степеница налази се триптих мозаика на којем су приказане демонстрације са заставама и транспарентима. У време отварања станице 1950. године на транспаренту се такође налазио Стаљинов портрет, али после 1961. године, у време првог лета човека у космос, портрет совјетског вође заменио је лик Јурија Гагарина.
На станици се налазио и вајарски барељеф са ликом Стаљина, али је он 60-их демонтиран и замењен мозаиком од стакла „Јутро космичке ере” , који је такође посвећен освајању свемира.
Нове станице обично се декоришу у модерном стилу, али има и оних које су стилизоване као раскошно украшене станице из Стаљиновог времена. Таква је, на пример, станица Трубна. Отворена је 2007. године, а у њеном декорисању коришћени су и гранит, и мермер, и светиљке у стилу сецесије. Међутим, главна атракција су мозаички витражи са приказима руских градова, дело уметника Зураба Церетелија.
Прочитајте такође! Како је у време Великог отаџбинског рата изгледао и чему је све служио московски метро
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
