Који руски филмови су кандидати за „Златни глобус”?

„Пракљача”

Савремена руска кинематографија пуно наде полаже у 28-годишњег редитеља Кантемира Балагова. 2017. године његово дебитантско остварење „Скученост” одлично је примљено на Канском фестивалу. Филм је се нашао у паралелном програму „Посебан поглед” и освојио награду филмске критике FIPRESCI. Судбина његовог другог филма засад такође много обећава: прича о односу између две пријатељице у Лењинграду после Другог светског рата већ обилази европске фестивале, а у Кану је покупила награде за „Посебан поглед” и FIPRESCI.

Насловни лик у филму је жена по имену Ија (са надимком Пракљача), која је бивши војник, демобилисана после повреде. Сада ради као медицинска сестра у болници и гаји малог сина. Једног дана на прагу куће јој се појављује пријатељица Маша, која стиже право са фронта. Јесен је 1945. године. Све што се затим догађа последица је озбиљних одлука двеју жена и њихових емотивних прича које се одвијају у позадини. Смрт, уцена, секс, психолошке манипулације и истополна љубав – то је оно што вас очекује у овој ауторској драми.  

„Кадиш”

Ово је трећи филм Константина Фаме о траговима Другог светског рата. Први је био краткометражни филм „Ципелица” из 2012. године који је био лауреат многих руских и међународних фестивала. Између осталог, био је номинован и за Оскара. Други филм „Брут”, који о рату говори из визуре немачког овчара, такође је био међу кандидатима за номинацију за Оскар, а покупио је награде у Невади, Лос Анђелесу, Сочију, Хонгконгу и Хелсинкију.

У центру приче је завештање бившег логораша из нацистичког логора које доспева у руке нашим савременицима: виолинисти из Москве и јеврејској учитељици из Њујорка. То из корена мења њихове животе. Како каже сам редитељ, ово је важан филм о болу рата и о томе како је важно не заборавити тај бол, посебно у савременим околностима. Ово је филм за оне који воле ратне драме без патетике.

„Бик”

90-те су године: криминал, економска криза, обријане главе, хладно оружје, чеченска мафија, преживљавање. Главни јунак под надимком „Бик” је момак са великим срцем у буквалном (патологија) и пренесеном смислу. Он се такође налази на путу криминала и покушава да преживи. Времена му не остављају избор.  

Овај приказ руске провинције можете видети у дебитантском остварењу Бориса Акопова које је привукло велику пажњу јавности. Филм је однео победу на главном руском филмском фестивалу „Кинотавр”. Критичари сматрају да је то управо захваљујући бројним клишеима и „маркерима” времена, као што су: конзола Sega Megadrive, фото-тапете у становима, полароид и рејв. Управо то је оставило дубок утисак и на жири и на гледаоце и буквално их преплавило носталгијом.

„Спасавање Лењинграда”

У основи сижеа лежи истинита прича из јесени 1941. године, која је јавности постала позната тек 2004. године. Лењинград (данашњи Санкт Петербург) је под опсадом немачке фашистичке војске, људи у журби напуштају град у баржама. Задатак баржи је да евакуишу људе и одрже „Пут живота”, једину саобраћајну везу између града и остатка земље преко језера Ладога. Оно што ће се даље дешавати јасно је од почетка: преоптерећена баржа почиње да тоне на сред језера. Ситуација је још тежа због снажне олује и напада немачке авијације.

Атрактиван блокбастер почео је да се приказује у биоскопима поводом обележавања 75-годишњице краја опсаде Лењинграда. Занимљиво је да је редитељ Алексеј Козлов читав филм снимио у реалним условима, користећи на десетине сложених конструкција, макета и експерименталних инсталација, што је данас велика реткост.

„Путници кроз земљу стрпљења”

Радња филма се одвија у садашњици. Успешни петербуршки модни фотограф припрема се за престижну изложбу у Венецији. Он проналази лепу глувонему глумицу из провинције која му позира за фотографије. Снимање у његовој кући се отеже и траје данима…Његова муза постаје заробљеник његове опсесије.

Светска премијера психолошког трилера Владимира Аљеникова одржана је на међународном филмском фестивалу у Монтереалу, где је филм награђен и приказан на затварању.

„Дивља лига”, Андреј Богатирјев и Арта Камачо

Радња филма се одвија почетком 20. века. Због вољене жене сељачки син Варлам напушта мало место и одлази у Москву. Он учестује у борбама песницама, где га запажа један Енглез, власник фудбалског клуба, који му нуди уговор. Међутим, екипа не прихвата неотесаног Руса и Варлам одлучује да заигра „свој фудбал”.

У основи ове спортске драме је реална прича о првој професионалној фудбалској екипи у Русији: „КГО” (Коломенско гимнастичко друштво). Препун хумора, филм говори о томе како је фудбал у Русији постао важан део живота.

Прочитајте такође! Седам најбољих руских телевизијских серија и филмова на Amazon Prime