Десет ретко излаганих уметнина из атељеа чувеног Фабержеа и других јувелира руске царске породице

Државни историјски музеј у Русији
У атељеу дворског драгуљара Карла Фабержеа нису израђивана само раскошно украшена ускршња јаја. Осим тога није био ни једини, за царску породицу Романов, радили су читави тимови врхунских мајстора свог заната. Представљамо неколико предмета најфиније израде из фундуса Историјског музеја у Москви.

Поклон пехар, Кућа К. Фаберже 1890.

Овај пехар украшава неколико двоглавих орлова, симбола Руске империје још од петнаестог века. Направио га је у Фабержеовом атељеу Стефан Вјакев.

Справа за упијање мастила. Фирма И. П. Хлебњиков, 1880-те

Иван Хлебњиков потицао је из породице јувелира. 1870-тих после 40 година трговине предметима од злата и сребра у Москви је отворио своју фабрику. У њој је радило неколико стотина мајстора, а осим канцеларијског прибора правили су за царски двор прибор за јело, делове гардеробе за императорку и детаље декора Зимског дворца.

Карафа „Петао”. Фирма И.П. Хлебњиков, 1875-1885

С краја 19. века у императорској породици у моду је ушло окретање традиционалном руском (или како је називан неоруском стилу). Стога су мајстори јувелири обилато прибегавали исликавању у бојама, резбарењу украса, кокошницима и петлићима.

Солир. Фирма П.А. Овчиников, 1894.

Јувелир Павел Овчињиков, иако кмет, био је најбољи ученик код мајстора јувелирског заната и направио блиставу каријеру, откупивши притом слободу новцем од продаје предмета. Постао је снабдевач царског двора (преко 40 година његова фирма правила је предмете за велике кнежеве и самог цара).

Тањир. Фирма П.А. Овчињиков, 1889

Унутра је медаљон са зградом мануфактуре за израду свиле у Москви у његовом средишту, натписом који га окружује речима Петру Антоновичу и Ани Францовој Муси од друштва ткача. Муси је био трговац и оснивач једне од најуспешнијих фабрика у Империји, у којој су радиле десетине хиљада људи. Може се само замислити с каквим су се поштовањем запослени односили према власнику када су му наручили такав тањир.

Ускршње јаје, Фабрика Ф. Рикерт 1899-1908

Јувелир немачког порекла Фјодор Рикерт био је познат по својим предметима од емајла у неоруском стилу. Крајем 1880-тих склопио је уговор са Фабержеом и почео да ради по поруџбини за двор и поклоне за дипломате.

Пепељара. Кућа К. Фаберже, 1915

Овакве коване пепељаре користили су велики кнежеви, њихове димензије биле су 6 x 8 см, а тежина 600 грама.

Ваза. Фирма К. Фаберже, 1908-1917

Ово ремек дело од малахита израђено је непосредно пред револуцију и било је једно од последњих насталих у чувеној фабрици у Русији. 1918. године бољшевици су национализовали предузеће Карла Фабержеа, а он био принуђен да напусти земљу.

Бокал. Атеље Ф.А. Верховцев, 1854 

Цео барокни бокал с поклопцем украшен је виновом лозом, а пуначки дечаци сипају један другом вино. Кућа јувелира Фјодора Верховцева радила је сребне црквене предмете за Исакијевски сабор у Санкт Петербургу.

Минијатура с портретом З. Н. Јусупове. Фирма К. Фаберже

Оквир је израђен у атељеу Хенрика Вигстрома који је реализовао најважније поруџбине Фабержеа с почетка двадесетог века”. Портрет кнегиње Зинаиде Јусупове припаднице једне од најстаријих и најбогатијих породица у Русији потписује уметник запослен у кући Фаберже Василиј Зујев. (Кнегиња Јусупова била је мајка Феликса Јусупова, убице Григорија Распућина).

У свим овим предметима ванредне лепоте можете уживати на изложби Фаберже и дворски јувелири која ће бити отворена до 30. априла идуће године у Историјском музеју у Москви.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“