Десет ретко излаганих уметнина из атељеа чувеног Фабержеа и других јувелира руске царске породице

Поклон пехар, Кућа К. Фаберже 1890.

Државни историјски музеј у Русији

Овај пехар украшава неколико двоглавих орлова, симбола Руске империје још од петнаестог века. Направио га је у Фабержеовом атељеу Стефан Вјакев.

Справа за упијање мастила. Фирма И. П. Хлебњиков, 1880-те

Државни историјски музеј у Русији

Иван Хлебњиков потицао је из породице јувелира. 1870-тих после 40 година трговине предметима од злата и сребра у Москви је отворио своју фабрику. У њој је радило неколико стотина мајстора, а осим канцеларијског прибора правили су за царски двор прибор за јело, делове гардеробе за императорку и детаље декора Зимског дворца.

Карафа „Петао”. Фирма И.П. Хлебњиков, 1875-1885

Државни историјски музеј у Русији

С краја 19. века у императорској породици у моду је ушло окретање традиционалном руском (или како је називан неоруском стилу). Стога су мајстори јувелири обилато прибегавали исликавању у бојама, резбарењу украса, кокошницима и петлићима.

Солир. Фирма П.А. Овчиников, 1894.

Државни историјски музеј у Русији

Јувелир Павел Овчињиков, иако кмет, био је најбољи ученик код мајстора јувелирског заната и направио блиставу каријеру, откупивши притом слободу новцем од продаје предмета. Постао је снабдевач царског двора (преко 40 година његова фирма правила је предмете за велике кнежеве и самог цара).

Тањир. Фирма П.А. Овчињиков, 1889

Државни историјски музеј у Русији

Унутра је медаљон са зградом мануфактуре за израду свиле у Москви у његовом средишту, натписом који га окружује речима Петру Антоновичу и Ани Францовој Муси од друштва ткача. Муси је био трговац и оснивач једне од најуспешнијих фабрика у Империји, у којој су радиле десетине хиљада људи. Може се само замислити с каквим су се поштовањем запослени односили према власнику када су му наручили такав тањир.

Ускршње јаје, Фабрика Ф. Рикерт 1899-1908

Државни историјски музеј у Русији

Јувелир немачког порекла Фјодор Рикерт био је познат по својим предметима од емајла у неоруском стилу. Крајем 1880-тих склопио је уговор са Фабержеом и почео да ради по поруџбини за двор и поклоне за дипломате.

Пепељара. Кућа К. Фаберже, 1915

Државни историјски музеј у Русији

Овакве коване пепељаре користили су велики кнежеви, њихове димензије биле су 6 x 8 см, а тежина 600 грама.

Ваза. Фирма К. Фаберже, 1908-1917

Државни историјски музеј у Русији

Ово ремек дело од малахита израђено је непосредно пред револуцију и било је једно од последњих насталих у чувеној фабрици у Русији. 1918. године бољшевици су национализовали предузеће Карла Фабержеа, а он био принуђен да напусти земљу.

Бокал. Атеље Ф.А. Верховцев, 1854 

Државни историјски музеј у Русији

Цео барокни бокал с поклопцем украшен је виновом лозом, а пуначки дечаци сипају један другом вино. Кућа јувелира Фјодора Верховцева радила је сребне црквене предмете за Исакијевски сабор у Санкт Петербургу.

Минијатура с портретом З. Н. Јусупове. Фирма К. Фаберже

Државни историјски музеј у Русији

Оквир је израђен у атељеу Хенрика Вигстрома који је реализовао најважније поруџбине „Фабержеа с почетка двадесетог века”. Портрет кнегиње Зинаиде Јусупове припаднице једне од најстаријих и најбогатијих породица у Русији потписује уметник запослен у кући Фаберже Василиј Зујев. (Кнегиња Јусупова била је мајка Феликса Јусупова, убице Григорија Распућина).

У свим овим предметима ванредне лепоте можете уживати на изложби Фаберже и дворски јувелири која ће бити отворена до 30. априла идуће године у Историјском музеју у Москви.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!