Овај пехар украшава неколико двоглавих орлова, симбола Руске империје још од петнаестог века. Направио га је у Фабержеовом атељеу Стефан Вјакев.
Иван Хлебњиков потицао је из породице јувелира. 1870-тих после 40 година трговине предметима од злата и сребра у Москви је отворио своју фабрику. У њој је радило неколико стотина мајстора, а осим канцеларијског прибора правили су за царски двор прибор за јело, делове гардеробе за императорку и детаље декора Зимског дворца.
С краја 19. века у императорској породици у моду је ушло окретање традиционалном руском (или како је називан неоруском стилу). Стога су мајстори јувелири обилато прибегавали исликавању у бојама, резбарењу украса, кокошницима и петлићима.
Јувелир Павел Овчињиков, иако кмет, био је најбољи ученик код мајстора јувелирског заната и направио блиставу каријеру, откупивши притом слободу новцем од продаје предмета. Постао је снабдевач царског двора (преко 40 година његова фирма правила је предмете за велике кнежеве и самог цара).
Унутра је медаљон са зградом мануфактуре за израду свиле у Москви у његовом средишту, натписом који га окружује речима Петру Антоновичу и Ани Францовој Муси од друштва ткача. Муси је био трговац и оснивач једне од најуспешнијих фабрика у Империји, у којој су радиле десетине хиљада људи. Може се само замислити с каквим су се поштовањем запослени односили према власнику када су му наручили такав тањир.
Јувелир немачког порекла Фјодор Рикерт био је познат по својим предметима од емајла у неоруском стилу. Крајем 1880-тих склопио је уговор са Фабержеом и почео да ради по поруџбини за двор и поклоне за дипломате.
Овакве коване пепељаре користили су велики кнежеви, њихове димензије биле су 6 x 8 см, а тежина 600 грама.
Ово ремек дело од малахита израђено је непосредно пред револуцију и било је једно од последњих насталих у чувеној фабрици у Русији. 1918. године бољшевици су национализовали предузеће Карла Фабержеа, а он био принуђен да напусти земљу.
Цео барокни бокал с поклопцем украшен је виновом лозом, а пуначки дечаци сипају један другом вино. Кућа јувелира Фјодора Верховцева радила је сребне црквене предмете за Исакијевски сабор у Санкт Петербургу.
Оквир је израђен у атељеу Хенрика Вигстрома који је реализовао најважније поруџбине „Фабержеа с почетка двадесетог века”. Портрет кнегиње Зинаиде Јусупове припаднице једне од најстаријих и најбогатијих породица у Русији потписује уметник запослен у кући Фаберже Василиј Зујев. (Кнегиња Јусупова била је мајка Феликса Јусупова, убице Григорија Распућина).
У свим овим предметима ванредне лепоте можете уживати на изложби Фаберже и дворски јувелири која ће бити отворена до 30. априла идуће године у Историјском музеју у Москви.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу