Споменик архитекти Николају Краснову од понедељка краси парк Мали Ташмајдан, прекопута зграде Архива Србије.
Камену фигуру, рад вајара Небојше Савовића Неса, открили су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко, заменик градоначелника Београда Горан Весић и чукунунук Николаја Краснова Сем Смол који је допутовао из Аустралије.
„Руски емигранти нашли су пријатеље и нови дом у Србији, а ми смо добили врхунске инжењере, лекаре, интелектуалце и уметнике, честите, паметне и вредне људе који ће у деценијама после туробних година светског сукоба допринети изградњи блиставог лица престонице и других градова Србије и обогатити Србију драгоценим еликсирима науке и културе“, рекао је Владан Вукосављевић.
„Овај уметник који је обраћао пажњу на сваки детаљ на монументалним објектима које је пројектовао мењао је изглед Београда и у град који је растао утиснуо печат елегантне, снажне престоничке архитектуре“, додао је министар културе.
„Немогуће је замислити лик Београда без стваралаштва Николаја Краснова. Он је као и многи други који су овде дошли дао своју вештину, умеће и своје стваралаштво“, рекао је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко. „Наслеђе Краснова опстало је како у Србији тако и у Русији. Једно од најпознатијих је дворац на Јалти на Криму, који и данас плени својом велелепношћу. Наслеђе које је Николај оставио Србији је велика и јака спона која ће наше пријатељство и братство учинити вечним, трајним и чврстим“, изјавио је Боцан-Харченко.
Отварању споменика је присуствовао и генерални директор филмске компаније „Вифсаида“, продуцент Дома руског зарубежја и српских фестивала „Снажни духом“ и „Бајке детињства“ Филип Кудрјашов. Он је такође продуцент филма о Николају Краснову.
„Ово је веома значајан пријатељски корак. Срби желе да покажу да су наши односи све бољи. Нашој делегацији која је допутовала из Јалте и Москве овај споменик се допао, урађен је с љубављу. Иначе, не мисле тако сви о споменику Краснова у Јалти. Желим да подсетим да су улицу Николаја Краснова у Београду отварали током Дана Москве, што је веома симболично и да ће догодине у српском главном граду поново бити свечане манифестације посвећене руској култури и уметности. Сматрам да је дошло време за симетричан одговор. Није обавезно подићи споменик, али се може организовати културна манифестација. Морамо учинити тако да се наше везе основане на историји наставе и у будућности“, рекао је Филип Кудрјашов.