Васил Хаџиманов наступио у Русији: „Овде постоји простор и публика за музику коју ми стварамо“

Оксана Сазонова
„Како се зове овај храм“, пита ме Васил када прелазимо са улице Никољска на Црвени трг. „То је храм Василија Блаженог“, одговарам ја, спремна да додам неколико основних података о једној од московских знаменитости. Али на задовољном лицу музичара читам да он зна доста о храму и смеши се јер је „назван у његову част“.

Васил Хаџиманов је између концерата у Москви и лета за Уфу (Башкирија) имао неколико сати за разгледање главног руског града па и да ми исприча о утисцима од своје прве посете Русији. У Москви је одржао два концерта (у Академ џез клубу на Арбату и Малој филхармонији) и оба су прошла невероватно успешно. Балканског етно џезера Васила Хаџиманова и руског Олега Кирејева београдска публика је више пута имала прилику да види на истој сцени. Сада је њихов пројекат „Руско-српски џез“ дошао и у Русију.

У првом делу заједничког наступа Васил је свирао у трију са руским перкусионистом и виолончелистом. Извео је и своје композиције у препознатљивом балканском ритму, а публика је уживала у његовом виртуозном свирању клавира. У другом делу му се придружио саксофониста Олег Кирејев који је изводио ауторске композиције Хаџиманова, а Васил композиције Олега. Посебно је било занимљиво чути и видети уиграност инструменталиста који први пут наступају заједно. Али то је питање професионализма и осећаја за музику, објашњава Васил.

Опишите своје емоције од првог наступа у Русији, да ли су се испунила ваша очекивања?

Више него су се испунила! Олег Кирејев и ја смо раније наступали заједно у Београду, и испоставило се да добро функционишемо, да се разумемо музички а и људски. Те наше сарадње су биле и на Коларцу, и на „Академији 28“ и у клубовима. Углавном смо се фокусирали на моју и његову ауторску музику и комбинацију руског и балканског џеза. И на крају смо решили да то направимо и у Русији. Оба наступа у Москви за мене су право изненађење! Није да ја немам поверења у московску публику или у моје музицирање, али то је заиста било да не може боље. Клубски наступ је био фантастичан, било је доста и Срба што је исто показатељ да су они жељни тога да им се понуди неки програм оданде који није комерцијалан, који није најјефтинија забава него нешто другачије. А у Филхармонији где је било више руске публике заиста сам био затечен како су нас примили. Потпуно су били одушевљени. Не осећа се да сам први пут у Москви! Презадовољан сам!

Свирали сте заједно са руским музичарима, како сте дошли до тако добре сарадње? Колико сте вежбали заједно и како?

Олег је кривац за то. Заправо треба да познајеш сензибилитет неког музичара да би га спојио са неким другим музичарима са којима никада није свирао. Има тај моменат конекције који је искључиво на професионалном нивоу где можеш да се спојиш са музичарима, да одсвираш нешто. А онда има нешто изнад тога, нека хемија, неки сензибилитет који треба погодити, како ће ко заправо да се осећа у тој музици. Не само технички да се уради посао него више од тога. И Петар и Виктор су били Олегов први избор и сада знам зашто, јер ми смо само једну пробу имали пред наступ, а имао сам осећај као да свирамо неколико година заједно. Они су дивни момци и фантастични музичари, а оно што је најбитније, јако им је стало и лепо им је да свирају са мном. Тако да уопште немам осећај као да се знамо два дана.

Ово звучи невероватно, посебно због тога што сте свирали углавном ауторске композиције, Олегове и ваше.

У џез музици свака композиција мора да се проба и да се вежба. Међутим, кад ухватиш есенцију композиције, остатак је на лицу места. Али то је и најтеже. Шта је заправо суштина, каква је порука, какав је садржај, каква је атмосфера? Ми смо током једне пробе схватили шта је шта. Наравно да ја нисам донео композиције које су аражмански захтевне, које треба дуго да се вежбају, него композиције које су више ствар осећаја, отворености и креативне музике. Није било превише прича, него тог осећаја и ствар тренутка који се погодио. И све је то заиста фасцинантно са једне стране, али са друге стране мора да се схвати како функционише ова музика, ово није класична музика где има милијарди написаних нота које морају тако да се свирају. Имаш нешто што је одређено а све остало је ствар импровизације и компоновања на лицу места. И сва срећа да имам такве људе поред себе и да је то изводљиво.

Какав је био ваш пут ка том споју балканске етно музике и џеза?

Ја нисам о томе ни размишљао док нисам отишао у Америку. У Америци сам се спојио са људима који су из Југославије, који су већ тада експериментисали са тим балканским звуком и џез музиком али на један јако специфичан начин, храбар начин. Ја тврдим да је то све заправо једна музика и све можеш да спојиш са свим могућим жанровима, само треба да имаш укуса и осећаја како то уредити. Али ништа није неизводљиво. Зашто не би могао афрички ритам са руском мелодијом? Све може, само треба да се „спакује“. А још ме ухватила носталгија, кад живиш у Америци у потпуно новој култури у односу на балканску, фали ти то. И онда сам кренуо да откривам ту музику озбиљније и да се играм са њом. И схватио сам да је то и неки печат који можеш да носиш са собом и на пример у Русију. Јер ако свираш само џез музику, стандардно на амерички начин, шта је ту сад специјално у односу на стотине џез музичара из Америке који то раде фантастично? А овде ипак има неки звук који је твој и који је ближи твом сензибилитету. Тако сам кренуо. Никада нисам инсистирао да свака композиција мора да има балкански звук, али кад се то деси – добродошао је.

У Русији се џез често асоцира са саксофоном и дувачким инструментима. Како је на Балкану? И како сте ви одлучили да свирате клавир?

Џез је много шира прича од једног инструмента. У међувремену џез је прошао толико нових фаза и различитих жанрова, поджанрова, стилова и приступа. Сада се чак воде и борбе шта је џез, да ли је џез само оно што је некад било или не. Мене не интересује да толико дешифрујем и сецирам шта је то. Све што има ту дозу импровизације или слободе, отворене форме, по мени може да се сврста у неку форму џез музике. Џез заправо и није нека одређена ствар. Џез је слобода музичара да било коју мелодију и идеју узме, заигра се са њом и направи од ње џез музику. И то ме привукло у џезу, тај моменат слободе, моменат игре, моменат тренутка који у класичној музици или на пример у року није могућ. Овде се сваки пут деси нешто ново и то је заправо лепота ове музике.

Како је започела ваша сарадња са Олегом Кирејевим који је пионир етно џеза у Русији и како је настао тај спој балканске и руске или башкирске етно музике? Да ли сматрате да свирате сличну музику или вас је привукла она разлика у мелодијама?

Заједничко је што Олег размишља исто као ја. Да џез није само „стандард џез“, да је све допуштено и зашраво та конекција са традицијом, коренима са џез музиком је исто слична код Олега и код мене. Једноставно слично размишљамо и слично се постављамо у музици.

Да ли планирате још неке заједничке пројекте, да ли можемо да вас ускоро поново очекујемо у Русији?

Ја се искрено надам! Оваква реакција.. Било би стварно тужно да овакав утисак оставиш и да то буде крај. Нешто се већ договарамо и ја се надам да ће се то остварити.

Олег Кирејев


Ви долазите из музичке породице а и ваша ћерка се бави музиком. Какав уопште утицај има породица на избор занимања код музичара?

То је нормално питање и за сваку професију. Логично је кад потичеш из неке породице да ћеш вероватно да се бавиш и ти тим послом. Али мислим да то увек треба оставити на том младом човеку или девојци да сами дођу до закључка да ли желе да се баве тим или не. И мени су моји заправо и оставили слободу избора. Ја сам ишао у музичку школу чисто из едукативног карактера, али када сам открио за себе џез музику схватио сам да ћу да се бавим џезом озбиљно и професионално. Заљубио сам се у џез са 14-15 година. И родитељи су ме подржали. Значајно је што добијаш неке информације из прве руке. Они су велики професионалци, били су звезде Југославије, наступали су и у Русији, и то много успешније него ја. Тако да ухватити некога у породици ко ће да ти каже неке тајне које не можеш да научиш на колеџу, које једноставно учиш из живота, то је било врло драгоцено за мене.

Шта је важније за музичара, природни таленат или образовање, техника?

Све је важно. Без талента немогуће је бавити се музиком, или могуће али да нема неку перспективу. Али таленат је само почетак, нека иницијална каписла. А шта ћеш урадити је на теби. И ту има низ параметра шта треба да се поклопи да би неко био испуњен – да не кажем успешан зато што је успех релативна ствар. Много тога треба да се поклопи да би заправо могао да радип тај посао. Дакле, таленат је почетак, рад је обавезан а онда сензибилитет, интелигенција, образовање, стил, осећај, харизма, комуникација с публиком – страшно много ствари које се уче годинама да би то било оно право.


Колико познајете руску или совјетску џез музику?

Нажалост, слабо познајем, осим људе са којима сам радио. Али Русија је препуна фантастичних музичара са једном грандиозном традиционалном историјом према музици као таквој која препознаје квалитет. Зато ми је посебно драга ова публика. И зато ми је специјално драго што су тако реаговали.

Драго нам је што су вас лепо примили у Москви, а сећамо се да је и руска етно џез музика била топло дочекана у Београду. Како то може да се објасни? Да ли је у питању нека блискост наших традиција, уметности?

Наравно и да прича о „браћи Русима“ игра улогу. Користи се на различите начине, али тај сензибилитет, менталитет, све то дефинитивно постоји, ми јесмо на неки начин слични. И то опет потврђује и та наша конекција са музиком. Музика којом се ја бавим има ту балканску црту, а препознају је и Руси о осећају као своју. И обратно наравно.

Какав вам је утисак оставила Москва?

Москва је импресивна! Не можеш остати миран и амбивалент на овакав град.Ово је један сјајан и величанствен мегаполис који емитије историју ове земље која је невероватна и турбулентна и фантастична истовремено. И заиста је овакав град специфичан и другачији. Ја сам годину дана живео у Њујорку, тамо сам имао утисак те величине. А овде је наравно потпуно друга култура и друга прича, али та масивност и грандиозност је и овде присутна, што значи да има и места и простора за ствари којима се ми бавимо, а то је креативна џез музика, а има и публике, што се показало ових дана.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“